Радови на Јужном току почињу на време

Технички директор фирме Саут стрим Србија Павел Персицки рекао је да би измене простроног плана гасовода Јужни ток кроз Србију требало би да буду усвојене у септембру и да градња почне по плану крајем године.

Персицки је у Привредној комори Србије, на представаљању измена просторног плана гасовода Јужни ток којима су укључени и планови за краке ка Републици Српској и Хрватској, рекао и да би ускоро требало да почне експропријација земљишта за градњу гасовода.

"Завршен је идејни пројекат и дат на експертизу, урађена је студија утицаја на животну средину и добијени сви технички услови. Све то и усвајање измена просторног плана у септембру дозвоља да се до краја године добије дозвола за градњу и почну радови", навео је Персицки.

Почела су и истраживања и разговори са власницима парцела, рекао је Персицки и истакао да ће у "најскорије време почети експропријација земљишта на парцелама где ће се прво градити".

Персицки је рекао да ће за експропријацију важити тржишни услови и цене земљишта већ формиране у општинама, додајући да ће се све радити у сарадњи са независним проценитаљима, али није желео да изнесе просечну цену откупа.

Како је напоменуо, најтежа за градњу биће прва деоница гасовода Јужни ток у Србији дуга око 150 километара, од уласка из Бугарске код Зајечара, јер је реч о брдовитом и планинском подручју, али да то није проблем јер гасоводи се граде и на много компликованијем терену.

Јужно ток у погону до 2016.

"Гасовод Јужни ток је по карактеристикама и размерама један од најзначајнијих пројеката у Србији. Предвиђено је да његово коришћење почне у 2016. годии", рекао је Персицки.

На питање да ли је почела израда измене просторног плана којим би се предвидела градња такозваног јужног крака Јужног тока ка Македонији, Персицки је одговорио да тренутне измене плана то не садрже.

Заменик директора Републичке агенције за просторно планирање Ђорђе Милић рекао је да су у току почетне активности у вези са просторним планом разделног гасовода Јужног тока који би требало да омогући снабдвање гасом Македоније, Црне Горе и Косова.

"Анализирају се кораци и припрема одлука (о просторном плану) коју би Влада Србије требало да донесе. На тој деоници постоје ограничење будући да је реч о планинском подручу и потребно је пронаћи оптомалне локације", додао је Милић.

На скупу је речено да гасовод Јужни ток са крацима ка Хрватској и Републици Српској пролазити кроз територију 33 града и општине у Србији, да је основна деоница дуга 422,4 километра, одвојак према Хрватској 50 километара, а према Републици Српској 107 километара.

Руководилац тима у институту за архитектуру и урабанизам Србије Зоран Мирајнић казао је да измењени просторни план за изградњу гасовода Јужни ток у Србији обухвата 323 квадратна километра и око 1.100 позиција укрштања гасовода са локалном инфраструктуром.

"Траса гасовода је постављена тако да се у највећој мери избегне грађевинско подручје и углавном прелази преко пољопривредног земљишта, а делимично преко шумског", напоменуо је Мирјанић.

Мирјанић је навео да је укупно око 80 хектара односно 0,2 одсто земљишта обухваћеног планом предвиђено за трајну експропријацију, док ће већина пољоприврдног земљишта моћи да се користи уз ограничење да се саде културе којима корен иде до метар дубине.

Како је рекао, на појединим парцелама предвиђено је рушење објеката и да их, на примар, има 22 у општини Бољевац, а 17 на подручју Зајечара.

Мирјанић је рекао и да су просторним планом одређене заштитне зоне које одговарају стандардима заштите људи и имовине, као и да ће Јужни ток бити повезан са српском гасоводном мрежом код Параћина и код Госпођинаца.

Јавни увид у измена просторног плана за гасовод Јужни ток у Србији биће могућ до 6. септмебра.

Према ранијим информацијама, вредност градње деонице у Србији биће око 1,85 милијарди евра.

Гасовод Јужни ток допремаће руски гас цевоводом испод Црног мора, а затим копном, преко Бугарске, Србије, Мађарске, Словеније и италије до потрошача у Југоисточној Европи и ЕУ.

Изградња тог гасовода која би требало да кошта 16 милијарди евра, почела је децембра 2012. у Русији, а гасовод би требало да проради крајем 2015. године.

Носилац пројекта је руска државна компанија Гаспром, а део пројекта у Србији реализоваће предузеће Јужни ток Србија у којем Гаспром има 51 одсто, а Србијагас 49 одсто капитала.