Стратегијом до извозника енергије

Министарка енергетике, развоја изаштите животне средине Зорана Михајловић изјавила је да стратегија развоја енергетике треба да омогући да Србија постане извозник енергије.

"Искрено се надам да ће Србије 2030. године моћи да се похвали тиме да извози, на пример електричну енергију", казала је Михајловићва агенцији Бета представљајући Нацрт стратегије развоја енергетике до 2025. године, са пројекцијама до 2030.

Она је истака да су тим докуметном зацртани стратешки правци да се искористе потенцијали за производњу струје, коришчење гаса, уљих шкриљаца тако да се задовоље потребе српског тржишта, а затим да се говори о новим објектима који би производили струју за извоз.

"То није немогућа мисија зато што је Србија некада извозила електричну енергију. Многе ствари су да се десиле погрешно, па данас имамо ситуацију да домаћиства троше највише електричне енергије, уместо да је то индустрија", казала је Михајловићева.

Министарка енергетике је истакла да је стратегијом предвиђено и да се промени структура финалне потрошње енергије.

"То значи - градимо објекте, повечавамо енергетску ефикасност и на тај наћим омогућавамо да земља која иде у реиндустријализацију, јер то јесте циљ Србије, троши енегију у привреди и индустрији, а не у домаћинствима", навела је Михајловићева.

Она је казала да се обично нема много вере у разне стратегије и додала да се може рећи и да је из претходне стратегије енергетике Србије реализовнао око 10 одсто планираног.

"То је озбиљан проблем за Србију, јер је и преходном стартегијом била предивђена изградња електроенергетских капацитета, нових инфраструкутних објеката, а ништа се није десило", казала је она.

Михајловићева је казала да се зато залаже да нова стартегија што пре буде претоћена у акциони план, који мора да буде детаљан, са временским роковима и да обавезује Владу.

"Акциони план мора да траје без обзира која влада била или који министар био. Акциони план мора да буде обавезујучи за свакога и то до детаља. Мора бити временски одређено када очекујемо одређене објекте на мрежи. Не сме више да се деси ситауација да смо имали планове да Колубара Б буде на межи 2007. године а да смо у 2013. и да немамо ту електрану", рекла је министарка.

Михајловићева је казала да је у току јавна расправа о стратегији развоја енергетике који би током јесени требало да се нађе пред посланицима у парламенту, а да се затим у року од месец, највише два месеца и акциони план нађе пред Владом и Скупштином Србије.

Министарка каже да се не разматра могућност градње нукеларне електране.

"Став ове Владе и Минтарства је да Србије има довољно хидроенергије, лигнита и обновљивих извора да не постоји потреба, нити толика потрошња енергије да ми сутра градимо нуклеарну електрану", казала је она.

Михајловићева је истакла да највише могућности да предводи развој енергетике Србије има електроенегетика истичући потенцијале коришћења хидроенергије, лигинта и биомасе као обновљивог извора енергије.

Она је казала и да интерес Србије треба да буде и да истражи шта то од уљних шкриљаца има и колико, водећи рачуна о екологији, они могу да помогну да се добије синтетичка нафту.

Министарка енергетике је казала и да Енергетска заједница југоисточне Европе даје могућност да Србије преузме водећу улогу у региону.

Прецизирала је да Србија у потрошњи енергије у југоисточној Европи учествује са 14 одсто, а у производњи 10 одсто.

"Стратешки правац за Србију у региону је да постане транзитни коридор, не само за електричну енергију већ и за нафту, нафтне деривате и течни нафтни гас, као и складишни простор за гас и течни нафтни гас", казала је Михајловићева.