Реконструкција без утицаја на економију

То што је Влада у реконструкцији, а министар задужен за финансије и привреду у оставци, није битније утицало на српску економију, кажу у Народној банци.

Цене у јулу у просеку су биле 0,9 одсто ниже него претходног месеца, пре свега због појефтињења поврћа, али и мале потрошње и мера Народне банке и Владе, кажу у Централној банци. Нижи трошкови у производњи хране основа су и за очекивање да се међугодишња инфлација, до октобра, спусти испод 5,5 одсто

"Српска економија и даље функционише, за нас је битно да је реконструкција Владе начин да се Влада ојача у економском делу да би монетарна политка могла да се релаксира", каже Бранко Хинић из Народне банке.

А економија се опоравља, додуше кажу споро, али је раст изгледа одржив. Остају при процени да ће до краја године раст бити два процента.

"Ризици су присутни и навише и наниже. Тренутно је прва половина године када су у питању кретања у реалном сектору сасвим повољна. Ми примећујемо опоравак чак и већу експанзију посебно у прерађивачкој инсустрији", каже Снежана Виларет из Народне банке Србије.

Према њеним речима, пред аутомобилске и нафтне индустрије које су били носиоци раста у оквиру прерађивачке индустрије, у првој половини године бележи се опоравак у хемијској, дуванској и другим гранама прерађивачке индустрије и то је оно што ће допринети значајнијем расту и у другој половини године.

У Министарству финансија и привреде већи су оптимисти.

Државни секретар Министарства финансија Акександар Љубић каже да је потпуно сигуран да ће БНД бити изнад два одсто.

"Оно што је битно за нашу привреду јесте да смо променили њену структуру, не извозимо сировине већ готове производе. Управо кад имате квалитетан производ по повољној цени потпуно сам сигуран да за Србију неће бити проблема у будућности", рекао је Љубић.

Када је реч о страним инвестицијама, и једни и други верују да ће ова година бити успешнија него 2011, када је у земљу ушло само 232 милиона евра више него што је из земље изнето.

"У досадашњем делу године ми имао нето прилив близу 400 милиона евра, пројекција конзервативна износи одко 700 милиона евра за целу годину. То ће бити углавном прерађивачка индустрија, трговина, енергетски сектор", каже Снежана Виларет.

Државни секретар Министарства финансија истиче да се број инвестиција не смањује и ће у трећем и четвртомм кварталу уследити реализација оних које су започете у овој години, пре свега у изградњи објеката, инфрастуктуре, увозу машина и опреме.

С друге стране, каже Љубић, веома је битна и порука која се шаље инвеститорима.

"За њих је најбитнија порука политичке стабилнсоти и да истрајете на оном што се зове фискална стратегија, они пре свега желе стабилну политичку и економску ситуацију", истакао је Љубић.

У Министарству рачунају на бар милијарду евра страних инвестиција, а стручњаци објашњавају да од тога колико ће Влада анимирати инвеститоре и од висине економског раста, зависи да ли ће морати додатно да се смањује потрошња.