НБС: Већи прилив страних инвестиција

Народна банка Србије објавила је да је од почетка године нето прилив страних директних инвестиција износио око 400 милиона евра.

"Већ је сада сасвим извесно да ће ова година бити успешнија од протекле по нето приливу страних директних инвестиција", саопштила је на представљању августовског Извештаја о инфлацији представица НБС Снежана Виларет.

Према њеним речима, у прошлој години је забележен "инцидентно низак" нето прилив страних директин инвестиција од 232 милиона евра.

Виларет је рекла да НБС у овој години очекује да нето прилив директних страних инвестиција у Србију буде 700 милиона евра, што је прилично умерена пројекција.

Истакла је да се инвестиције очекују у прерађивачкој индустрији, трговини и енергетици.

Виларетова је нагласила и да се у наредним годинама очекује раст инвестиција, имајући у виду повољне макроекономске индикаторе, очекивани опоравак у евро зони и већу економску активност најзначајнијих спољнотрговинских партнера Србије.

Према подацима НБС-а, у другом тромесечју 2013. године нето прилив по основу страних директих инвестиција износио је 139 милиона евра.

Нето прилив представља разлику између износа прилива и одлива инвестиција.

Реконструкција јача Владу

У Народној банци Србије оцењено је да је реконструкција дообар начин да Влада Србије ојача у економском делу.

Директор за економска истраживања и статистику НБС Бранко Хинић је на представљају августовског Извештаја о инфлацији рекао да би ојачана Влада могла да донесе мере који би ишле у правцу структурног прилагођавања.

Према његовим речима, то би на дужи рок дало основ да монетарна политика буде у одређеној мери "релаксиранија" него до сада.

"Спровођењем фискалне консолидације и структурних реформи створио би се основ за даљу релаксацију из простог разлога што би додатно допринело повећању макроекономсе стабилности, што је једна од битних ствари која опредељује одлуке инвестиотора да улажу у Србију", казао је Хинић.

Хинић је рекао да реконструкција Владе није негативно утицала на привреду. Истакао је и да је обезбеђење финансирања државе, што значи одређено задуживање, најбитнији краткорични задатак пред јавним финансијама и новим ресорним министром.

"Аутомотски из тога проистиче и потреба да се у средњем року смањи потреба за задуживањем, и да се дефицит смањи на знатно нижи ниво.

Фискална консолидација и структурно прилагођавање су неопходност, независно од тога ко је министар", казао је Хинић.