Страно месо "једе" домаће

Увоз замрзнутог меса, које се најчешће користи за производњу сремског кулена, српске кобасице и златиборске печенице, повећава се из године у годину.

Увозницима посао иде од руке, јер су у првих шест месеци ове године на европском тржишту купили 4.600 тона замрзнутог свињског меса. То је готово двоструко више него лане.

Повећава се и број оних који одустају од това стоке, јер кажу да се не исплати. Иначе, замрзнуто месо које стиже са Запада јефтиније је од домаћег за 15 до 20 одсто.

Повећава се списак кланица које производе прерађевине само од меса из увоза. Лакше им је да уз помоћ трговаца дођу до јефтинијег замрзнутог меса. Цена му је, кажу упућени, нижа ако је више времена чувано у хладњачи.

Килограм свињског бута из увоза са свим дажбинама кошта од 350 до 400 динара. Из домаће производње скупљи је 50 динара.

"Домаћа производња ће да се гаси. Неће је бити, ми немамо хиперпродукцију. Они у Европи су направили хиперпродукцију и ми не можемо да конкуришемо са ценом", објашњава Миленко Ђурђевић из кланице "Ђурђевић Пећинци".

Пре десетак година производили смо 600 хиљада тона меса, а сада 150 хиљада тона мање. Да би надокнадили мањак утовљене стоке на тржишту, кланице прибегавају увозу замрзнутог меса. Квалитет тог меса контролише 260 ветеринарских инспектора.

"Тренутно је тај број смањен, настојаћемо да га до јесени попунимо. Сада инспектори раде пуном паром, пре и после подне да би могли да изврше ту контролу", каже Зорица Новаковић из Управе за ветерину.

Кланичари имају своју производњу 

Увози се и замрзнута пилетина која најчешће иде у прераду. То не морају да чине кланичари који који имају своју производњу.

"Смрзнуто месо нисмо куповали, нити га користимо за продају ни за прераду. Производимо месо за познатог купца", каже Михаљ Павел из кланице "Пиљан" у Бољевцима.

Стручњаци упозоравају да је последњи тренутак да се значајније помогне производња меса, јер домаћи произвођачи брзо губе трку са западноевропским фармерима.

"Потребна је већа подршка сточарској производњи из аграрног буџета и појачана активност свих врста инспекција, ветеринарске, санитарне и тржишне, када је у питању увоз меса", упозорава Весна Параушић из Института за економику пољопривреде.

Закон о субвенцијама у пољопривреди обавезује надлежне да редовно материјално помажу и оне који тове стоку, или производе млеко, да би остварили какву-такву зараду.

Како кажу, касне премије за млеко, регреси за утовљену и расну стоку. Без тих пара, мало њих ће са својим стадом дочекати јесен и јефтинију сточну храну.