Легализација на чекању

Легализација бесправно саграђених објеката у Србији тренутно је у застоју, бар када је реч о издавању грађевинских и употребних дозвола. Упис власништва у катастар за сада се обавља неометано. Међутим, нелегална градња и легализација нису само наш проблем, већ и бивших југословенских република.

Неке од претпоставки за привлачење инвестиција су брзина издавања грађевинских дозвола на једном шалтеру, електронска управа и сређен катастар.

У Србији и региону грађане који су подигли нелегалне објекте највише занима како да их легализују. У Струмици у Македонији има више од девет хиљада таквих захтева о којима брину три комисије.

"Најпре прилажете елаборат о објекту и плаћате евро по квадрату стамбене јединице. За веће објекте цена је другачија. Када се одобри легализација грађани ће моћи да откупе право на земљиште, односно приведу га намени, а потом наравно и плаћају порез на некретнине", објашњава Софија Ристова из Општине Струмица.

У Хрватској је држава надлежна за легализацију бесправно саграђених објеката изнад 250 квадратних метара. На пример, такса за шталу од 550 квадрата је око 500 евра. За мање објекте одговорне су локалне самоуправе. У Цриквеници је нешто више од 1.000 нелегалних кућа и станова.

"Мислим да ће све што је нелегално направљено бито легализовано. Када је реч о самом процесу легализације и добијања документације, таксе нису велике. Накнада држави је веома мала, а граду се плаћа та комунална такса, с тим што грађани Цриквенице имају 70 одсто попуста на комплетан износ комуналних доприноса", истиче заменик градоначелника Цриквенице Сенко Смољан.

Општине у Србији тренутно не издају грађевинске дозволе за бесправно саграђене објекте, али Републички геодетски завод несметано уписује власништво. И у Националној алијанси за локални економски развој указују на важност општинских капацитета.

"Општине се углавном ослањају на подршку државе, што је у реду, а ми радимо с њима, како би могли самостлно да развијају капацитете, тако да могу да раде и да се ткмиче активније унутар Србије а надамо се у наредном периоду све више и у региону", каже извршни директор НАЛЕД-а Виолета Јовановић.

Више од 50 одсто области о којима ће се преговарати са Европском унијом односи се на надлежности општина, од екологије до одрживог развоја и иневстиција. Док не почнемо преговоре, вероватно ћемо знати који модел легализације ћемо примењивати.