Kанал Морава, за и против

Министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Србије Милан Бачевић изјавио је да су сви до сада достављени резултати о оправданости градње канала Морава врло охрабрујући и да ће студија изводљивости бити завршена ускоро.

Бачевић је на јавном слушању о пројекту пловног пута канал Морава у Скупштини Србије рекао да је достављено 95 одсто података за израду студије коју прави кинеска "Чајна геџуба група", и да је преостало да се доставе подаци о навигацији на Морави.

"Не постоји ни један оправдани разлог да се о овом пројекту не настави размишљање и не постоји нико ко може да нас увери да је то лош пројекат", рекао је Бачевић.

Он је нагласио да је пројекат градње пловног пута за повезивање Дунава, Мораве и Вардара с луком у Солуну скуп и да Србија нема новца да га плати, али да он превазилази значај једне земље због геостратешког значаја.

"Нећемо се задуживати за градњу канала Морава. Озбиљно се размишља о концесији и мислим да је то најбоље решење. Ма колико година да траје концесија, то нама остаје, нико не може да стави (канал) на леђа и однесе га у Кину или Русију", рекао је министар.

Рекао и да је примио "највише отровних стрелица" као заговорник реализације пројекта канала Морава, али да неће одустати.

"Услов свих услова јесте да студија покаже да је пројекат изводљив", рекао је Бачевић, али није могао да прецизира датум када ће студија бити завршена и поновио да ће то бити ускоро.

Он је навео и да је урађен и концепт просторног плана за канал и да се нико из Владе Србије до сада није изјаснио против пројекта.

"Ко овлада Моравом, он је неприкосновени стратешки господар на Балкану", казао је Бачевић парафразирајући речи географа Јована Цвијића, и додао да поред омогућавања пловидбе пројекат канала Морава омогућава наводњавање 80.000 хектара најплоднијег земљишта, спречава поплаве и пружа могућности развоја привреде и туризма.

Посланик опозиционе Демократске странке Александар Сенић казао је да процене показују да нема довољно воде у сливу за реализацију пројекта и да би одржавања канала коштало 500 милиона евра годишње због пролећних бујица и земље коју би оне унеле у канал.

"Нисам против изградње пловног пута ако може да се обезбеди концесија или, још боље, донација да се Србија не задужује између 10 и 15 милијарди евра, колико је вредност пројекта", рекао је посланик ДС-а.

Сенић, који је инжењер грађевинарства, хидротехичког смера, казао је и да воде за наводњавање нема довољно ни у горњем току Велике Морава, а камоли у осталим.

Критика опозиције 

Посланица опозиционе Либерално-демократске партије Радмила Геров критиковала је пројекат истичући да Србија нема новца да га финансира и питала да ли поређење канала Морава са гасоводом Јужни ток значи да ће и он бити у власништву Русије или Кине.

"Мено ово личи на то да мислите да треба да будете капетан беле лађе и личи ми на филм 'чудо невиђено', у којем су се Црногорци потопили бушећи тунел од Скадарског језера до мора. Србија је већ потопљена захваљујући прошлој и овој влади", рекла је Радмила Геров, обраћајући се министру и упитала колико је новца до сада потрошено.

Бачевић је одговорио да нико није потрошио ни један динар за студију изводљивости коју Кинези раде као поклон на основу споразума о стратешком партнерству са Србијом, и изразио жељу да се о реализацији пројекта канал Морава постигне консензус у Србији.

На почетку јавног слушања представљени су подаци идејног решења Пројектанстког звода "Иван Милутиновић" (ПИМ) из 1973. године по којем би пловни пут Дунав-Морава-Вардар-Егејско море требало да буде дуг 650 километара и савлада пад од 812 метара.

Према том решењу, на траси би било потребно изградити 58 преводница и пет лифтова за бродове, а максималан капацитет превоза робе био би 120.000 тона робе на дан, односно 43,8 милиона тона годишње.

На представљају пројекта је речено да је питање речног саобраћају на Морави постављено још 1841. године.

Пловни пут требало ба буде пројектован за бродове максималне дужине од 95 до 110 метара, ширине 11,4 метра, носивости 2.500 тона и са газом од 2,5 до 4,5 метара.

Укупан максималан промет робе на тако дизајнираном каналу био би 43,8 милиона тона годишње.

Пловни пут би почињао на ушћу Велике Мораве у Дунав, код Смедерава, а луке би биле у Јагодини, Сталаћу, Крушевцу, Краљеву, Нишу, Лесковцу, Врању, Куманову и Скопљу.