Рударство, неискоришћена шанса

Више рудника У Србији затворено је после приватизације. Влада сада тражи начин да у њима поново покрене производњу јер су, кажу, перспективни. Према незваничним подацима, неискоришћено истражено рудно богаство процењује се на око 260 милијарди долара.

Према новом закону о геолошким истраживањима и рударству, који је у припреми, власници ће морати да плаћају накнаду. Дуг по основу рудне ренте достигао је чак 4,5 милијарди динара.

Министар рударства Милан Бачевић објашњава да дугују компаније које су купиле активне руднике који сада не раде. Значајне износе, међутим, дугују и активни рудници, али се, каже, у њима ипак ради.

То ће бити значајан приход за буџет. Поређења ради, са 4,3 милијарде динара Влада сада годишње субвенционише Јавно предузеће "Ресавица".

Држава сада по том основу приходује око 3,7 милијарди динара, а само у наредних неколико година тај износ могао би да буде 10 пута већи.

Стотинак компанија трага за разним рудама и минералима у Србији. Само налазишта злата странци истражују чак на 50 локација, а литијум на 22 локације.

Нови закон требало би да омогући улагачима повољније услове. Већ од јесени накнада за геолошка истраживања биће три пута нижа, уместо 2.000 евра, 700 евра по хектару.

Снижење банкарских гаранција 

План је да се смање и банкарске гаранције. Сада су 30 одсто од вредности посла, што је изузетно скупо и одвлачи потецијалне инвеститоре.

"Желимо да их мотивишемо са снижењем банкарских гаранција које неће прелазити три процента. Али ми као држава морамо бити сигурни да неће оставити депоније искоришћеног материјала када се заврши експлоатација", каже министар Бачевић.

Ипак, у Влади највише рачунају да рударство покрене запошљавање рудара, али и стручњака. Захтеве те гране прати и програм школовања на Рудаско-геолошком факултету, чији кадар брзо налази посао.

Декан Рударско-геолошког факултета у Београду Иван Обрадовић каже да постоји веће интересовање од броја места приликом уписа.

"Интересовање за студирање на Рударско-геолошком факултету су препознали неки млади људи као нешто што им пружа перспективу", објашњава Обрадовић.

У тој области држава жели стратешко патнерство са компанијама, како би инвеститори после истраживања, отворили руднике и фабрике за прераду у Србији, а не да сировине извозе и прерађују у другим земљама.