Колико пара, толико љубазности

Трговци у Србији имају највише слуха за потребе потрошача, показало је истраживање хрватске компаније "Хераклеа" којим је обухваћено шест земаља некадашње Југославије. Осталим карактеристикама просечног српског трговца, међутим, грађани нису задовољни.

Да сусрет продавца и купца не би био последњи важно је да се муштерија осети добро и достојанствено, без обзира на то колико планира да потроши.

Они којима је бављење трговином привремено решење до проналажења жељеног посла, по правилу су незадовољни и незаинтересовани за потребе купаца, не знају основне трговачке лекције о љубазности и пружању информација о производу, кажу заштитиници потрошача. Због тога, тврде, Србија нема трговце, већ само продавце.

"Ми смо некада имали школе за трговце које су трајале две године, наравно то није био факултет, али су људи били образовани, посебно они који су продавали технику, они који су продавали текстил и они који су продавали прехрану, тако да је потрошач у свако доба знао како да се обраати и да добије одрђено обавештење од трговца, ми то сада на жалост немамо", каже Вера Вида из Центра за заштиту потрошача.

Предлажу увођење такве обуке без које се до посла у трговини не би могло. Не може се ни без редовног опипавања пулса тржишта.

Мартина Петровић из "Делезове" службе односа са јавношћу каже да је српско тржиште  специфично пре свега због високе инфлације и великог броја пензионера и због тога што су потрошачи навикли да кредитирају своје куповине.

Било би боље када би њихову понуду кројила већа конкуренција, које за сада нема, а не опадање куповне моћи грађана, процењује новинар Политикиног додатка Потрошач.

"Имамо једног великог српског трговца, велики трговински ланац који је суочен са једним малим падом продаје, али не толико драстичним, који нема разлога за бригу јер није дошла велика светска конкуренција. Са друге стране су мали трговци које је јако погодио пад промета, које јако угрожава конкуренција великих ланаца и који много више имају проблема и гледају да изађу у сусрет потрошачима", каже Стефан Деспотовић.

Ни приступачне цене, попусти, промоције и поклони, нису успели да промене профил просечног српског купца, који у куповину иде са списком, највише гледа цене, воли познате брендове, али их све више замењује другим, јефтинијим.