Улагање у производњу вишеструка добит

Осим што се малињаци из године у годину шире по целој Шумадији, обрада те културе, кажу стручњаци, у последње три деценије није много унапређена. Један од ретких произвођача који потврђује да се улагање у засаде вишеструко враћа је Душан Михајловић из Доње Јежевице код Чачка који малину наводњава.

"Што се тиче количине задовољан сам, то је око 6,5 до седам тона на 50 ари. Планирам у наредних годину, две да направим хладњачу што би ми помогло у даљем ширењу производње, али без помоћи државе неће то ићи како планирам", каже Михајловић.

Због прошлогодишње суше, принос је овог лета мањи од уобичајеног. Међутим, и кад је година добра са хектара малине се у просеку убере свега четири тоне овог воћа.

"Задњих година готово да је то била само прича. нико ништа није улагао, симболично је била по нека мрежа", каже Милан Радојичић из Удружења произвођача "Српска малина".

Војислав Станковић из Привредне коморе Србије указује да технологија остала на нивоу средине осамдесетих година.

"Просек на малом поседу је и даље по неколико десетина ари, производи се без хигијенских услова, без система за наводњавање, без ђубрива и малина у том систему узгоја постиже веома слабе резултате", каже Станковић.

За осавремењавање производње пољопривредницима обично недостају средства, али понекад новац није највећа препрека.

Милоје Исаиловић, пољопривредник из Дренаића код Ваљева сусреће се са проблемом воде. Каже да су покушавали да нађу воду, да су бушили на 275 метара али да је нису нашли.

Да би се проблем недостатка воде решио потребно је да помогну и држава и локалне самоуправе, кажу стручњаци.

"Нема неке помоћи на коју би могли да се ослонимо у смислу наводњавања, квалитетније обраде, али се надамо да ће прорадити ти фондови за пољопривреду", каже Михајловић.

На повећање приноса свакако би утицала и промена сортимента малине и увођење оних које дају већи принос, попут полане, која се све више гаји у Пољској - нашем највећем конкуренту у производњи овог воћа.

"Те сорте имају дужи период брања, пристизања у род, тако да ће и цена брања бити економичнија, неће морати одједном велики број берача да буде присутно, што хигијенски може та малина боље да се бере и да буде већи удео прве класе", каже Војислав Станковић.

Малина се у Србији гаји на око 15 хиљада хектара и годишње од ње зарадимо око 140 милиона долара. Преко 90 одсто производње извозимо као замрзнуто воће у великим паковањима, а највећи купци су најразвијеније земље ЕУ - Немачка, Француска, Енглеска, Италија. Када би се и засади и паковање осавременили зарада би могла да се повећа и до четири пута.