Како побољшати привредни амбијент

Привредници су на скупу "Србија се окреће економији - одговорно заједно до изласка из кризе" рекли да очекују доста од Владе али су обећали да ће и они дати допринос како би се привредни амбијент унапредио, односно како би се више људи запослило.

Оно што привредници посебно очекују је поједностављивање процедура и брже запошљавање а на неки начин министар финансија и привреде Млађан Динкић им је обећао бар једну олакшицу када је реч о Пореској управи.  

Динкић каже да ће Министарство финансија и привреде смањити драстично бирократију у Пореској управи.

"Од 1. јануара уводимо уплате на један уплатни рачун, појединачну пореску пријаву уместо десетине колико их је било, а од 30. јуна обавезу да сви порески обвезници од најмањих до највећих предају своје пореске пријаве искључиво електронским путем, тиме ћемо пет милиона различтих образаца елиминисати из процедуре", објаснио је Динкић. 

Динкић је рекао да није реално да Србија сада склопи аранжман с ММФ-ом, јер Влада не може да прихвати захтев за смањење пензија и плата у јавном сектору. Србија не може да прихвати став ММФ-а да би за додатно смањење буџетског дефицита требало за 10 одсто смањити износ плата у јавном сектору изнад 40.000 динара и пензија изнад 25.000 динара, каже Динкић.

Србија, како је истакао Динкић, није спремна да то прихвати јер то не би довело да потребног смањења мањка у буџету, а смањило би домаћу тражњу и успорило привредни раст.

Динкић је рекао да је план Србије да уместо тога направи аранжман са Светском банком којим би та финансијска институција подржала спровођење структурних реформи и заврштак реструктурирања предузећа.

"Гарантујем да ће рестуктурирање предузећа бити завршено у року", истакао је Динкић. Како је раније речено, рок за окончање тог процеса у 179 предузећа у реструктурирању је 30. јун 2014. године.

Министар Динкић је нагласио и да је важно да Влада у договору са синдикатима и послодавцима нађе прави модел Закона о раду који ће омогућити пад незапослености у Србији.

Циљ је да незапосленост буде испод 20 одсто у наредним годинама, што неће бити лако и то мора бити праћено реформом јавног сектора, побољшањем инвестиционе климе и стварањем бољег амбијента за јачање привреде, рекао је Динкић.

Стални представник ММФ-а у Србији Богдан Лисоволик рекао је да је ребаланс буџета Србије за 2013. годину корак у добром правцу, јер ограничава расходе, али је истакао да је то недовољно да се избегне ризик структурног фискалног дефицита.

Лисоволик је оценио да Србија није почела важне структурне рефоме и прецизирао да за сада ништа нија направљено у реформи пензијског система и начина исплате зарада у јавном сектору, као ни у реформи тржишта рада.

"У овом тренутку код измена Закона о буџетском систему направљени су добри помаци, као и у плановима за бољу наплату пореза", рекао је Лисоволик, али је истакао да је проблем Србије боља примена прописа. 

Шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер истакао је на скупу да почетак преговора о чланству у Европску унију шаље јасан сигнал да је Србија на правом путу и да је поуздана демократија са стабилним инистуцијама, што ће повећати поверење домаћих и страних инвеститора.

Дежер каже да почетак преговора није довољан и да је потребно да га прате структурне реформе које ће омогућити Србији да изађе из кризе као снажна држава.

Председник МК Групе Миодраг Костић понудио је Влади Србије своју помоћ у реструктуирању друштвених предузећа, а министар Млађан Динкић му је рекао да може да бира између фабрика ФАП Прибој или "14. октобар" из Крушевца.

Председник српског пословног клуба "Привредник" рекао је да Србија има велики неискоришћени потенцијал у рудном богатству и у пољопривреди.

"Србија може да буде као Швајцарска. С потенцијалима Србије могу се једино поредити са потенцијали које Саудијска Арабија има у нафти и Украјина у пољопривредном земљишту", навео је Костић.