Ребаланс буџета, суочавање с реалношћу

Економиста Мирослав Здравковић каже да треба раздвојити реалност економије чији су показатељи позитивни јер бележе привредни раст, већи извоз и мањи раст запослености док буџет бележи дефицит због пореских олакшица и субвенцијама намењених привреди а приходи нису на новоу очекиваних.

"Влада Србије се у овом тренутку суочава са реалношћу, јер су били прецењени приходи буџета за ову годину, а на основу прецењених прихода очекивала се и много већа потрошња", изјавио је економиста Мирослав Здравковић гостујући у Дневнику РТС-а.

Ребалансом буџета јавне финансије биће ставњене под контолу, каже Здарвковић.

Према његовим речима, на основу биланса у првих пет месеци дефицит је на нивоу прошлогодишњег, док су приходи номинално незнатно повећани, као и расходи.

Међутим, како је рекао, то је битно ниже у односу на очекивани номинални раст и прихода и расхода у овој години.

"Ребаланс буџета указује да су још увек неке приходне стране прецењене, на првом месту непорески приходи и да се са оштром контролом трошкова може додатно уштедети", рекао је Здравковић.

Та уштеда омогућиће и битно мањи дефицит буџета за ову годину од, како процењује, 150 милијарде динара, што би било испод пет одсто БДП-а и мање од раније пројектованих 177 милијарди динара.

"До тога може да дође с једне стране тако што ће месечни износи издатака буџета бити лимитирани на 80 милијарди динара месечно, док с друге стране сезонски очекивано у другој половини године долази до раста пореских прихода", рекао је Здравковић.

Када је реч о помињаним уштедама замрзавањем раста плата и пензија Здравковић каже да раст од 0,5 одсто није повећање које превише оптерећује буџет док и сама најава о замрзавању или чак смањењу плата и пензија има изразито негативан ефекат.

"Свака најава смањења плата и пензија ствара ефекат страха код грађана, посебно пензионера који онда све више штеде и мање троше", каже Здравковић.

Када је реч о завршетку процеса реструктуирања предузећа Здравковић каже да тај процес свакако треба окончати што пре јер траје више од 13 година али и да опасност представља одсуство флексибилности.

Здравковић каже да тај процес не треба стриктно везивати за одређени датум јер би онда могло да се деси да се изгубе неки постојећи ресурси у тим предузећима.