Плодна година за произвођаче вишања

Извоз вишње је на трећем месту када је реч о извозу воћа из Србије. Берба вишања је у току, а очекује се да ће ове године род бити за четвртину већи него прошле сезоне.

Воћари очекују да ће убрати 15 до 18 тона вишње по хектару. Стручњаци истичу и да је, на местима где није било града, род солидног квалитета.

"Добра је вишња, мало је закачио град, има крупноћу и штићена је. Мора да се уради пробирно, да би била у првој класи", каже Новица Јовановић из Селевца.

Пре три године, килограм вишње је вредео 35 динара, а 2011. је откупна цена вишње била готово двоструко већа. Прошле године килограм је плаћан од 110 до 120 динара.

"Почео је откуп вишње друге класе. Изашли смо са ценом од 40 динара. Надамо се доброј берби. Наредних дана почиње откуп прве класе а цена ће бити од 60 до 80 динара", каже Зоран Младеновић из Земљорадничке задруге "Суводол".

Трговци процењују да ће просечна откупна цена по килограму бити око пола евра у динарској противвредности. Извозници очекују да ће килограм замрзнуте вишње без коштице на европском тржишту вредети један евро.

"Улаже се доста. Има четири-пет прскања, да би се добио квалитет, да здравствено стање буде добро. Кошта по килограму сигурно тридесет динара", каже Јовица Костић из Суводола.

Шире се засади вишње

Зарада од вишње повећава интересовање земљорадника који саде нове засаде.

"Вишња се шири, облачинска вишња је добра вишња. Нешто што је похвално је озбиљност приступа произвођача који се ослањају на науку, на примену агротехничких мера", истиче Евица Михаљевић из "Српских плодова".

У односу на улагања у засаде другог воћа, за млад вишњар није потребно много новца.

"Да би се подигао један савремен засад, мора да се изврши припрема земљишта, дубоко орање, испитивање земљишта на пе-ха вредности. Саднице морају бити ослобођене од вирозе. Потребно је око две и по хиљаде евра", објашњава Драгољуб Глишић из Саветодавне сужбе Србије.

Према неким проценама, само прошле године посађени су нови засади вишње на око две хиљада хектара. Неке општине, попут Књажевца, бесплатно су поделиле саднице и тако определиле земљораднике на производњу тог воћа.