Отплаћивање лоше кредитне прошлости

Скоро годину дана кредити привреди и становништву или стагнирају или опадају. Повећање бележе само кратакорочне готовинске позајмице које служе за раздуживње старих кредита и преживљавање. Банкари поручују да је време да се и домаћи банкарски систем среди, а број банака прилагоди новонасталој ситуацији.

Александер Самониг из Аустрије у Србији је инвестирао уз помоћ два кредита, узетих пре седам година у Аустрији и Србији. Кредит који је у Аустрији узео вратиће, како каже, за годину дана, а кредит из Србије није успео да отплати.

"Србији нисам успео да вратим такав кредит. Камата је сада са затезном каматом 18 одсто и то није реално. Значи нико не може да врати такву камату, јер нема марже", каже Самоинг.

Кашњење дуже од 15 дана у враћању кредита ипак се благо смањује. Код правних лица кашњење је са 17,3 одсто прошле године смањено на око 14 одсто ове године.

Код предузетника тај проценат је порастао на 15 одсто, док је код становништва од 100 позајмица свака пета проблематична. И укупна задуженост становништва мања је за шест и по милијарди динара, што говори о опрезу људи.

Банкарски сектор прилагођава се тржишту, па сада нуди углавном позајмице и картице које служе за препакивање лоше кредитне прошлости - од картица са почеком у враћању, до такозваних кеш бек картица које вам на крају месеца враћају део потрошеног новца.

Ђорђе Ђорђевић из Војвођанске банке каже да постоји очекивање да клијенти добију нешто за узврат.

"Што се тиче клијената који сада узимају картицу, они пролазе кроз процедуру где банкари могу са прилично добром сигурношћу да процене квалитет потенцијалног корисника", каже Ђорђевић.

Банкари кажу да са неуредним платишама рата увек сарађују. Није им у интересу да их казне, јер тада и банка губи.

Ипак део лоших кредита поједине банке уступају финансијским посредницима, који положе депозит у висини кредита, а онда они преговарају са лошим клијентом, постављајући своје услове.

Дејан Ерић из Института економских наука каже да, ипак, постоји и део нерегулисаних активности.

"Ја бих их слободно могао назвати 'корпоративни лешинари', који једноставно чују да је компанија у проблемима да је заложила имовину, да дугује одређеној банци и онда покушавају да банку реше те имовине, а да до ње дођу по значајно нижој цени", каже Ерић.

Банкари се слажу да држава треба да очисти своје уделе у власништву неефикасних банака и да се оне консолидују попут оних у региону.

Да ипак долази до промена на тржисту, говори и то што ће неке банке, као што је Сбербанка, без куповине домаћих банака, ускоро по висини капитала, бити једна од водећих код нас.