Јефтине хране више неће бити?

Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду и Организације за економску сарадњу и развој, прогнозирају да ће у наредних десет година светске цене хране бити увећане између 10 и 40 одсто.

Стручњаци процењују да ће и у Србији храна бити скупља за 10 до 20 одсто. Наглашавају да постоји довољно узрока који ће довести до пораста њене вредности, уз осцилације из године у годину.

Миладин Шеварлић са Пољопривредног факултета у Београду каже да раст цена хране не зависи од пољопривредних произвођача, већ од предфармерског и постфармерског сектора.

"Зависи, дакле, од произвођача репроматеријала и механазације, семена, садног материјала са једне стране и од прерађивача и трговине са друге стране, укључујући и практично ПДВ у промету пољопривредно-прехрамбених производа који је врло различит од земље до земље", прецизира Шеварлић.

Повећање броја становника планете, смањење или трајно губљење пољопривредног земљишта због изградње нових путева и објеката, неки су од фактора који утичу на креирање цене. Србија, пак, има и додатни проблем који би могао да допринесе поскупљењу хране.

Директор Института за економику пољопривреде Драго Цвијановић каже да села постају пуста и велике површине остају необрађене.

"Остајемо, не само без становниШта у тим подручјима, практично остављамо и површине које се могу искористити за релативно јефтину поризводњу, рецимо јунетине, јагњећег и јарећег меса или козјег, крављег млека", објашњава Цвијановић.

Како до јефтиније хране

У Србији број становника не расте истим темпом као у осталим земљама. Имамо и доста необрађеног земљишта, али, сматра Цвијановић, ипак треба да се прибојавамо скока цена.

Цвијановић упозорава да Србија не остварује довољно приноса, што повећава конкурентност, односно смањује цену.

"Ми у Србији морамо да схватимо да савремена тржишта тразе "пет К" - квантитет, квалитет, континуитет, контролу, конкурентност. Ако не засејемо, примера ради, 200 до 300 хиљада хектара или не искористимо их за производњу меса, по ком основу можемо очекивати смањење цена", наводи Цвијановић.

На релативно јефтину храну, упркос светским трендовима, могли бисмо да рачунамо, кажу у Институту за економику пољопривреде, уколико рационалније користимо расположиве потенцијале, односно плодно земљиште.

Претходна процена не би, кажу стручњаци, допустила да се узгајање вишње или кромпира измести из централне Србије, у нека, за то, мање погодна подручја.