Србија није пред банкротом, али...

Економиста Светске банке за Србију Лазар Шестовић каже да Србија није у опасности од банкрота у 2013. години и наводи да ће земља ове године остварити привредни раст од најмање два одсто.

Шестовић је, на представљању четвртог извештаја Светске банке за регион југоисточне Европе, рекао да је Србија у првих пет месеци ове године имала позитивна привредна кретања и да ће вероватно имати раст БДП већи од два одсто, али да су прогнозе Светске банке уздржане због тога што је еврозона и даље у рецесији.

Према прогнозама Светске банке, Србија ће у 2013. години остварити око милијарду евра директних страних инвестиција, али тај број би могао да буде и већи уколико би дошло до приватизације "Телекома" и других великих државних предузећа, навео је Шестовић.

У извештају Светске банке за југоисточну Европу, који се односи на Србију, Косово, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Македонију и Албанију, констатовано је да ће у 2013. доћи до благог привредног опоравка у том региону, након другог таласа рецесије из 2012, као и да ће регион забележити раст од 1,7 одто у 3013.

Опоравак, како је наведено у извештају, ипак је још увек неизвестан, јер га успоравају проблематични кредити, слаб опоравак кредитне активности, стално смањивање нивоа расположивих средстава који банке у страном власништву имају од матичних банака и успорена фискална консолидација.

Са друге стране покретачи опоравка у региону су поновни раст производње електричне енергије, пољопривредне производње и неких извозних грана, а делимично и због бољих временских услова.

Србија предводник опоравка региона

Српска привреда чини скоро 50 одсто БДП-а тог региона, чији привредни опоравак и предводи.

Шестовић је оценио да Србија није непосредно пред банкротом и да "није проблем да прегура" наредних шест месеци до годину дана, с обзиром да на девизном рачуну има преко две милијарде евра, али да на дужи рок дрзава мора да промени структуру задуживања.

Према његовим речима, Србија се све више задужује и то краткорочно уместо дугорочно, што је неиздрживо.

Стручњак Светске банке је рекао да Србија сада има јавни дуг који износи преко 60 одсто БДП-а, а да смо само пре неколико година имали јавни дуг 30 одсто БДП-а и "хвалили смо се да смо међу најбољима по томе у Европи".

Шестовић је истакао да је Србија од земаља региона највише увећала свој спољни дуг у претходних годину дана и то емитовањем обвезница у 2012. у вредности од милијарду долара, чиме је укупан дуг на име међународних обвезница довела на 2,7 милијарде долара.

Шестовић је истакао да ће српска привреда ове године доста зависити од пољопривреде и извоза "Фијата" и других успешних извозника, али да је неопходно да држава што пре усвоји ребаланс буџета.

Светска банка подржава напоре Србије

Економиста Светске банке је навео да Светска банка подржава напоре српске владе за доношење ребаланса буџета додајући да ће највећи терет уштеда бити на Министарству финансија и привреде, Министарству пољопривреде, Министарству унутрашњих послова (МУП).

Шестовић је поновио да би што пре требало усвојити ребаланс буџета и остварити уштеде да би се видели финансијски ефекти до краја године.

Како је рекао, тренутни проблем је што су сви приходи испод планираних, а да су републички јавни расходи само за један проценат виши у односу на пет месеци прошле године.

Србија је у 2012. имала међу највишим стопама незапослености младих у Европи - 51,2 одсто, иза Македоније - 53 одсто.

Шестовић је истакао да је Србија једна од водећих земаља у Европи по малом учешћу радно способног становништва на тржишту рада, свега 47 одсто. Према његовим речима, општа стопа незапослености у Србији износиће ове године између 23 и 24 одсто.

Стручњаци Светске банке поручују земљама региона да спас треба да траже у појачавању структурних реформи, фискалне консолидације, побољшању квалитета пословног окружења, инвестицијама, побољшати издавање грађевинских дозвола...

Светска банка прогнозира да ће на Косову бити остварен највећи привредни раст ове године од 3,1 одсто, у Србији два одсто, Албанији 1,8 одсто, Црној Гори 1,2 одсто, Македонији 1,4 одсто и у БиХ 0,5 одсто.