Нове идеје за оживљавање бизниса

Победницима конкурса "Идеје за боље сутр"а показали су да се сопствена делатност исплати а додељено им је 56 хиљада евра бесповратних средстава преко Сиепе, Хуманитарног фонда Владе Дивца.

Џаба силне банке и кредити, ако нема идеја и способности да се живи од сопственог рада и производње. На срећу, у Србији има вредних људи, и то у производњи здраве хране, али и високим технологијама. "Строубери" тим нашао је тржиште за соларне пуњаче.

"Морали смо да урадимо неке приоритете јер не можемо да постигнемо двеста ствари одједном и онда смо изабрли највеће тржиште као што је конинет Африка, где нам се јавило неколико фимри ", каже Милан Милисављевић из тима "Строубери енерџи".

Сеоски туризам јесте исплатив ако се туристима прода и здрава храна. Славица Врачарић из Кремне каже да поседују јединствену сорту маџарке а земљише је пуно минерала, селена, магнезијума. 

Добрих клијента је све мање, па је и за банке право откровење да нађу оне који могу да се задуже али и да врате кредит.

"У Србији и региону има добрих клијената. Неки имају проблема са солвентношћу. Наравно то се однси више на велике корпорације, али увек када се јави проблем гледамо да га заједно решавамо. А када је реч о броју банака, јасно је да ту следи консолидација на тржишту", каже Клаудио Цесарио из Уникредит банке.

Мали бизнис није довољан за привредни препород па економисти признају да је величина тржишта пресудна за раст економије.

Дејан Ерић из Института економских наука каже да морамо да схватимо да смо мало тржиште од седам милиона људи са просечном платом до 350 или 400 евра, просечном пензијом од 250 евра, што лимитира крупан бизнис.

"Шанса постоји само уколико пословни људи имају минимум регионалну димензију и да гледају простор западног Балкана с једне старне и да гледају тржиште Европске уније", каже Ерић.

У тражењу најбољег модела економски одрживог раста Србија мора да се окрене себи али и да стално гледа преко плота.