Главобоља због прецењеног земљишта

Невероватно високе цене земљишта у појединим ободним насељима у престоници. Град Београд проценио је да метар квадратни грађевинског земљишта у Малом Мокром Лугу вреди чак 25.000 динара. У Управи јавних прихода тврде да је цена обрачуната у складу са законом, а у агенцијама за промет некретнина да су цене и порези на земљиште нереални.

Иста је процена и за још неколико периферних насеља на општинама Чукарица, Звездара, Палилула, Вождовац и Земун.

Плац од 19 ари у Малом Мокром Лугу, према процени државе, вреди око 425.000 евра. То можда и не би било чудно да се он не налази у насељу, удаљеном 10 километара од центра Београда.

Породицу Бабић, која живи од једне пензије и плате, а која је земљиште наседила, не радује прецењена вредност плаца.

"Парцела је 19 ари, а за пробу ове године ми смо добили да плаћамо порез за девет ари и то је 41 хиљада. Следеће године, за тих 10 ари нема ослобађања, него улазе и они у плаћање, тако да ћемо следеће године да добијемо порез, отприлике, преко 200 хиљада", каже Радомир Бабић. 

Драгица Бабић каже да ако би нешто засејали не могу да плате порез. "Једино можемо да се отарасимо те имовине ако дође неки тајкун па га сви вучемо за рукав, хајде узми будзашто", каже Драгица Бабић. 

Према државној рачуници, вредност ара грађевинског земљишта Бабића вреди око 22.400 евра, мада данас мештани у том насељу за ар не могу добити ни десетоструко нижу цену.

У овом делу Малог Мокрог Луга последњи плац је продат пре осам година и то за 5.000 евра по ару. Оно што додатно отежава продају је и то што за ово земљиште не може да се добије грађевинска дозвола.

У Управи јавних прихода нису желели пред камере, али су нам послали писмо са објашњењем како се утврђује цена земљишта.

Просечну тржишну цену метра квадратног грађевинског земљишта, на територији општине где се оно налази, утврђује Град на основу података Пореске управе.

Просечна тржишна цена по метру квадратном грађевинског земљишта је 25.000 динара која је утврђена за градске општине Звездара, Палилула, Вождовац, Земун и Чукарица. Та цена се коригује коефицијентом локације који, у зависности од зоне где се земљиште налази, износи од 0,6 до 1.

Најскупљи метар квадратни грађевинског земљишта је у општинама Савски венац, Врачар и Стари град - 60.000 динара. Најниже цене су у општинама Сопот и Барајево - 1.000 динара по метру квадратном.

У агенцијама за промет некретнина тврде да Управа прихода земљиште процењује паушално и много више него што вреди.

Каћа Лазаревић из агенције за некретнине каже да је код земљишта дискутабилно шта је права вредност.

"Али то није проблем да управа прихода утврди зато што се зна шта је приградско насеље, зна се где је земљиште које је предвиђено за градњу неких високих зграда. Мислим да би управе прихода требало да праве разлику да ли се продаје плац на коме може да се зида хиљаду квадрата или се продаје плац који представља најобичнију њиву", каже Лазаревићева.

У агенцијама саветују и да грађани који мисле да плаћају порез више него што треба, траже од општинске Управе прихода да изађе на терен и поново процени земљиште. Ако се ни тада не уважи њихова жалба, могу да се жале градској управи прихода.