Криза и(ли) монопол

Промет у трговинама од почетка економске кризе 2008. године пао је за трећину, процењују стручњаци. У ресорном министарству разлог за то виде у расту незапослености и паду привредне активности, док екномисти кажу да је промет пао, јер се продаја преселила у сиве канале.

Робе има, али је купаца све мање. У априлу ове године промет у трговини у просеку је мањи за 5,7 одсто него истог месеца прошле године. Највећи пад продаје имали су непрехрамбени производи - 9,4 одсто, следе храна, пиће и дуван са 6,3, док најмањи пад бележи продаја моторних горива - 2,6 одсто.

Грађани кажу да се не може купити ни пола од онога што се могло купити за исте паре прошле године и истичу да се на пијаци бира према цени, а да се о квалитету и не размишља.

Пад промета је директна последица смањења запослености и привредне активности у земљи, кажу у Министарству трговине.

Драгован Милићевић из Министарства спољне и унутрашње трговине наводи да краткорочне мере могу да се огледају кроз брзе интервенције као што су подстицаји, додајући да ће то бити врло тешко с обзиром на актуелни буџетски дефицит.

"Дугорочно гледано ми дефинитивно морамо да комплетно променимо модел привредног раста, јер је базиран на потрошњи, дефициту и увозу, а то не може дати резултате", сматра Милићевић.

Када би се наплатили порези од великог дела привреде државни буџет би био пунији за милијарду и по евра, процењују надлежни.

Према речима економисте Горана Николића, значајан пад промета ове и претходних година пре свега је последица сељења продаје у сиве канале.

"Продаваци желе већу зараду и не плаћају држави. Поред тога, промет се сели на зелене пијаце која није обухваћена статистиком. Оно што држава краткорочно може да уради јесте да значајно појача пореску дисциплину", објашњава Николић.

Док велики трговински ланци још опстају, мале радње све чешће нестају.

Десимир Тадић из Удружења "Домаћи трговачки ланац" каже да се пад промета може превазићи удруживањем малих и средњих трговаца који би заједно са добављачима обезбедили повољније услове снабдевања, истичући да би се ниже цене пренеле на крајњег потрошача.

Банке нерадо одобравају кредите малим трговцима. Због пада промета они нису у стању да сервисирају старе дугове, па је Привредна комора Србије иницирала такозване робне кредите. То је договор произвођача и трговаца да се сви дугови настали до 31. марта репрограмирају и плаћају у ратама.