Лоше време за српску трешњу

Цена трешања ове године два пута је нижа од прошлогодишњих, па се најквалитетнији плодови плаћају два евра по килограму. Време у претходним месецима није погодовало трешњи и ране сорте су нешто лошијег квалитета.

Због хладног времена, трешње су почеле да сазревају седам до 10 дана касније него што је то уобичајено, а киша која је падала довешће до повећања величине плода каснијих сорти. Међутим, зреле трешње у појединим воћњацима пуцају због кише.

Славољуб Мијаиловић, који под трешњом има четири хектара, објашњава да од овог воћа, кад се одбију сви трошкови, може да се заради и до 13 хиљада евра по хектару кад је година добра. Овог пролећа зарада ће му бити бар 30 одсто нижа.

"Било је суво, 30 степени у цвету брзо је прецветала, брзо је дошла до зрења и добили смо у том случају ситније плодове", објашњава Мијалиловић.

На прву зараду од производње трешње може да се рачуна тек после седам до осам година. До тада, у основни засад треба уложити најмање 10 хиљада евра, и то ако не уводите систем за наводњавање и заштитну опрему, без којих много ризикујете.

Бобан Марковић из Пољопривредне стручне службе Смедерево објашњава да је за апсолутну сигурност у производњи и квалитету потребно усредсредити се на противградне мреже.

"Ове године смо сведоци да местимично имамо појаву града који је направио оштећења и треба да имамо преко тих мрежа покривку, да када дође овако кишни период да не бисмо имали пуцање плодова", каже Марковић.

Улагање у најсавременије системе је између 25 и 30 хиљада евра по хектару, од којих на противградну мрежу иде половина. Већина произвођача у Србији нема тај новац. Саша Димитријевић каже да трешњу не може да извезе, већ је продаје на пијацама, јер ју је оштетио град.

"Имам систем за наводњавање на два хектара, могу да проширим производњу, није проблем да проширим. Имам знање и искуство, земљу 10 хектара, али ја не могу да инвестирам 15 хиљада евра по хектару засада" каже произвођач Саша Димитријевић.

Интересовање за производњу трешње у Србији расте. Број стабала повећава се за пола процента годишње, кажу у ресорном министарству. Произвођачи могу да рачунају на подршку државе, која враћа најмање 30 одсто новца уложеног у набавку опреме.

"Дванаест хиљада по хектару свако може да оствари ко је регистровао и пријавио адекватне површине, плус опрема и механизација за коју је заинтересован, до два милиона по захтеву и ако је заинтересован за нове засаде или расадник исто тако два милиона" каже Колинда Хрехоровић из Министарства пољопривреде.

У Србији се годишње произведе око 26 и по хиљада тона трешње. Чак 85 одсто производње извози се у Русију, а мање количине продајемо у Црној Гори, Босни и Херцеговини и Пољској. Прошле године извоз трешње је био око пет милиона евра. Због лошијег квалитета процењује се да ће ове године бити нешто нижи.