Замрзавање плата и пензија (ни)је решење

Влада Србије тек треба да разматра евентуално замрзавање или смањење пензија и плата у јавном сектору. Међутим, потпредседник Владе Јован Кркобабић сигуран је да се то неће догодити и предлаже смањење плата државним функционерима, а економисти имају различита мишљења о ефектима такве мере и могућим алтернативама.

Плате и пензије још нису замрзнуте, али би могле да охладе односе међу појединим члановима у Влади. Пошто је министар финансија најавио могућност ограничавања плата у јавном сектору и пензија, председник Партије пензионера, Јован Кркобабић каже да о томе не може ни да се разговара. Поручује да наслагање о том питању неће оборити Владу, али може појединца.

"Министар финансија може да има одређени пројекат, али он треба да се усвоји, он може да га предложи, али не и да га усвоји, усвајамо га заједнички. Нећемо бити надгласани, јер ћемо се договорити", каже Кркобабић.

Према његовим речима, то је готова ствар, пошто је, како каже, премијер рекао да неће бити замрзавања плата и пензија независно од тога колико је тешко.

"Ако треба да се смањују плате треба смањити плате нама руководиоцима, мени господину Динкићу, Дачићу, свој тој гоосподи на положају треба смањити плате", каже Кркобабић.

И економисти имају различита мишљења о тој теми. Једни сматрају да замрзавање нема алтернативу, јер више од половине новца из буџета одлази на плате и пензије.

Економиста Хасан Ханић сматра да се највећи ефекат постиже ограничавањем плата и пензија.

"Оно што остаје као алтернатива у сваком случају као допунска мера јесте да се редукује сектор сиве економије и да се обезбеди виши степен наплативости доспелих пореских обавеза", истиче Ханић.

Други верују да је ефекат замрзавања плата и пензија за ову годину занемарљив, јер би обухватио само два последња месеца у години.

Економиста Мирослав Здравковић објашњава да ако би се замрзавање односило на повећање пензија у октобру и плате јавном сектору, ефети у овој години били минимални.

"На неких 850 милијарди динара колики је фонд зарада и пензија два одсто је 17 милијарди, дакле за два месеца три милијарде динара би се уштедело", каже Здравковић.

Он сматра да више треба обратити пажњу на побољшање приходне стране буџета, и да се више обухвате порески обвезници, јер, како каже "није проблем са расходима".

"Проблем је са повећањем пореских стопа октобра прошле године, што је драстично оборило пореске приходе", објашњава Здравковић.

О мерама уштеде у Влади ће се разговарати у наредним недељама, а какве ће мере бити предузете биће утврђено ребалансом буџета.

Ребаланс је најпре био најављен за септембар, али је министар финансија рекао да ће се пред посланицима наћи у наредних месец и по дана због растућег дефицита и упозорења ММФ-а и Фискалног савета.