Замрзавање плата утицаће и на рад банака

Секретар Удружења банака Верољуб Дугалић рекао је да би смањење или замрзавање плата и пензија утицало на општу економску ситуацију и довело до смањења пореских прихода и  средства у буџету.

Просечна плата у Србији износи 41.700 динара. Зараде које се исплаћују из државне касе за трећину су веће него код приватника. У поређењу са прошлом годином, реално су плате мање, и то за пет одсто, иако су на папиру, номинално, чак и порасле.

Замрзавање или смањење плата у јавном сектору утицало би на општу економску ситуацију, каже Дугалић гостујући у Дневнику РТС-а.

"Ако немате раст зарада, чак ни номинално, а камоли реално то се односи на потрошњу, смањује се промет у трговини, смањују се порески приходи и аутоматски средства у буџету. Све то утиче и на обавезе клијената у банкама", рекао је Дугалић. 

Дугалић је истакао да је код банака тренутно задужено око пола милиона грађана који раде у јавном сектору и да је у марту порасло кашњење кредита на 4,8 одсто.

"Од тада доцња је повећана за 0,2 одсто. Ако узмемо у обзир да је пре светске кризе кашњење било 1,7 одсто, онда ћемо лако да закључимо да је у сталном порасту кашњење отплате кредита", истакао је Дугалић.

На питање како ће банке у случају замрзавања зарада помоћи грађанима, он је истакао да се оне придржавају општег плана који је влада наложила пре две године у оквиру којег је омогућено да "уколико неко има тешкоће, да му мирује главница, а да плаћа камату".

"Ако се ситуација погорша банке ће чинити и додатне напоре, али свака банка има своју пословну политику и она ће у разговору са клијентом одлучивати како ће му помоћи - да му, на пример, направи репрограм. Банкама није у интересу да им клијент пропадне", навео је Дугалић.

Он је рекао и да нема пословних разлога за повећање каматне стопе на кредите у еврима и динарима, пошто Еурибор и либор мирују, односно инфлација је стопирана, а референтна каматна стопа Народне банке Србије је смањена.