Ограничени рокови плаћања уводе ред

Од 1. априла почиње примена Закона о ограничењу рокова плаћања, којим се рокови за привреду ограничавају на максимално два месеца, док ће држава своје обавезе привреди морати да плати најкасније за 45 дана. Влада каже да ће то помоћи привреди јер ће имати више новца и обећава да ће држава поштовати рокове прописане законом. Привредници и економисти су скептични, јер сматрају да је закон спектакуларан у намери, а неспроводив у пракси.

Држава не зна колико ко коме дугује. Привредници кажу да се на наплату у просеку чека 130 дана. Око милијарду евра дугује им држава, а они једни другима још милијарду и 600 милиона. Ипак, не верују превише да ће законско ограничење рокова плаћања од 1. априла некоме помоћи.

"Све је мање тих фирми које могу да плате на време, а посебно је смешна одлука да се скрати рок на 60 дана. Па, шта ћемо да радимо? На пример, ја имам купце који плаћају на 90 дана, али увек на време. Шта да радимо, да отпишемо купце, да их казнимо, да их доведемо у тежу ситуацију? Ја ту одлуку заиста не разумем", каже Зоран Жунић из ужичке фирме "АБЦ производ".

Ко не буде могао да плаћа на време мораће да затвори фирму, упозоравају у надлежном министарству. Како кажу, држава је вратила део дугова, и то фармацеутима и путарима. Колико још дугује, не знају.

"Сви претходни дугови биће регулисани или од локалне самоуправе код којих је тај дуг настао или од комуналних предузећа која су тај дуг направила. Они ће у оквиру својих ресурса, у оквиру издвајања које добијају из буџета, као трансфер локалним самоуправама, они ће тај дуг морати да измире", каже Александар Љубић, државни секретар у Министарству финансија и привреде.

С друге стране, привредници су неповрељиви. Како кажу, више би волели да им је држава платила досадашње дугове и стрепе да ће она наставити праксу заборављања обавеза.

"Онај ко не буде извршио има прекршајни поступак, има казну за одговорно лице и има камату за неплаћени део дуга. Онај ко је направио прекршај мораће да плати камату. Оно у шта сам потпуно сигуран је да почетком примене овог закона то неће бити држава, јер држави није у интересу да плаћа камату", каже Љубић.

У Асоцијације малих и средњих предузећа сматрају да је Закон спектакуларан у намери и неспроводив у пракси.

"Зашто бисмо ми својим новцем из буџета плаћали камату зато што неки несавесни чиновник у јавном предузећу и државној установи није благовремно платио? И зашто би неко од одговорних лица плаћао ако му је казна 10 хиљада динара? Значи да може да дугује милион евра, а одговорно лице плати казну 10 хиљада динара, јер је она од пет до 150 хиљада динара. То је фарса", каже Милан Кнежевић из Асоцијације.

Економисти сматрају да би било добро да се уведе дисциплина у плаћању, али сумњају у резултате донетог закона.

"Бојим се да ће то бити један од оних закона који неће бити примењени на прави начин. Иначе, то је подручје на којем је потребна јака државна интервенција и акција која је одавно требало да буде предузета, јер ми у испуњавању тих финансијских обавеза имамо велики хаос, а протагониста тог хаоса је изгледа држава, то јест онај ко треба да се стара о финансијском реду", тврди економиста Љубомир Маџар.

Економиста Милојко Арсић сматра да у Србији постоји велики рој државних предузећа која су дугорочно несолвентна и која би требало отклонити са тржишта.

"Све док постоје, а нека су у реструктурирању заштићена законом, тешко да може да се успостави финансијска дисциплина", каже Арсић.

За Закон о ограничењу рокова плаћања многи кажу да је својеврсна "шок терапија". Какви ће ефекти бити и ко ће успети да је издржи, видеће се већ за неколико месеци.