Фрушка гора, српска Прованса

У такозваној српској Прованси, хектар земље постао је у последњих пет година седам пута скупљи. Одавно позната и као плодна земља, Фрушка гора је под лупом купаца. Оранице су све траженије, а земљу купују будући воћари, међу којима су и они из Русије.

У Малој Ремети, ништа не ремети рад у воћњаку. Па ни променљиво време. Некада шикара - сада три савремене плантаже воћа.

"Чим су се овде подигли нови воћњаци и чим је ова регија проглашена за најбољу за гајење воћа у Југоисточној Европи то се искористило и цена земље је драстично порасла", каже Митар Деурић, директор "АТОС -ВИНУМ"

Можемо рећи да би свако село на Фрушкој Гори требало накалемити да би ова планина и оправдала назив српска Прованса. То су, чини се, схватили и у Нерадину где готово сви раде.

У Нерадинском атару све је више воћки. Али и купаца.

"Доста земље се покуповало на Фрушкој Гори и даље се тражи. Сади се доста воћа, крче се обале које су годинама биле зарасле", рекао је Јаника Такач.

Александар Хорват каже да цене парцела зависе у којем се делу налазе, да ли је ближе Фрушкој Гори, путу, асфалту...

Јабуке Нерадинца Милана Марковића, такорећи са гране иду у Русију. И тако већ десет година.

"Земљу не треба продати, земљу треба увећавати. Пре пет година је мање било засада, сваке године све се више подиже, али претежно се подиже бресква него остале воћне врсте", каже Милан Марковић, председник Удружења воћара "Мајски цвет".

Професор Зоран Кесеровић са Пољопривредног факултета у Новом Саду каже да је повећање цене земље било очекивано јер се кренуло са производњом воћа и савременом технологијом.

"Онда су многи предузетници из других грана привреде почели да инвестирају у воћарску производњу у савремену технологију и то је један од начина како треба покренути неразвијена подручја", рекао је Кесеровић.

У последњих 10 година, на 600 хектара, засађене су јабуке, трешње, брескве, винова лоза. Упослено је становништво. Воће са фрушкогорских плантажа, већином се извози у Русију.