Кипар, спорни порез на чекању

Кипарски парламент је у ноћи између петка и суботе изгласао прве мере за спасавање државе од неликвидности, после недељу дана финансијске парализе и два дана пре закључења плана помоћи са својим европским партнерима и ММФ-ом.

Усвојено је укупно девет закона који покривају три главна елемента плана спасавања Кипра: реформу банкарског сектора, стварање Фонда солидарности између приватних предузећа и државе и контролу капитала.

Поменути Фонд подразумева да држава, као основу за добијање међународне помоћи - прода нешто од своје имовине. То се пре свега односи на гасна поља и пензионе фондове, у сувласништву државе.

Председник финансијског комитета Парламента Николас Пападопулос каже да се нада да је решење близу, пошто оно мора бити пронађено што пре како би се сачували интереси кипарске економије.

Посланици су се разишли нешто пре поноћи, али није одређено време за разматрање осталих предложених мера. Међу њима је најспорније увођење посебног једнократног пореза на улоге у банкама, који би могао бити и 15 одсто на депозите веће од 100.000 евра.

"Јутрос смо имали први састанак са Тројком везан за законе које смо спремили. Са већином делова се слажу, али неке детаље треба појаснити. Преговарачи ће сугестије о њима изнети пред Еврогрупу", каже министар финансија Михаил Сарис.

У недељу ће се у Бриселу састати министри финансија еврозоне у покушају да нађу решење нове, кипарске кризе. Посланици кипарског парламента неће расправљати о спорном порезу пре тог састанка.

На Кипру, где су банке затворене од 17. марта и где су сви трансфери новца привремено забрањени, стање је критично за многе фирме које нису у могућности да плате добављаче, нити да приме новац.

Демонстранти, посебно службеници угрожених банака, окупили су се у петак увече испред скупштине, где је тридесетак младих под капуљачама спалило заставу ЕУ узвикујући испред полицијског кордона "Порез је крађа!".

Кипар мора до понедељка да сам нађе својих седам милијарди евра - више од трећине свог годишњег бруто домаћег производа, да би добио помоћ Европске централне банке чиме би се обезбедила ликвидност хитно потребна банкама Кипра, иначе ће одмах банкротирати.

У уторак, скупштина је одбацила идеју о ванредном порезу до 9,9 одсто на улоге у банкама, што је требало да донесе 5,8 милијарде евра, у замену за помоћ од 10 милијарди евра тројке ЕЦБ-ЕУ-ММФ.

Реструктурирање банака има за циљ да се одвоје добри од лоших дугова у угроженим банкама, посебно у банци "Лаики", другој по величини комерцијалној банци на Кипру. Гарантоваће се за све депозите до 100.000 евра, али они чији улози у банкама су већи од тога, мораће да чекају годинама док не добију сав свој новац.

"Парламент ће ускоро бити позван да донесе тешке одлуке. Неки аспекти ће бити болни, али морамо спасти земљу", упозорио је председник Кипра Никос Анастасиадис у петак, док је његов портпарол уверавао да ће Кипар остати у зони евра.

Порез на улоге у банкама чини још неизбежнојом нужду да се узме помоћ Русије која више није извесна. После два дана разговора у Москви са кипарским министром финансија Михалисом Сарисом, Русија је наговестила да није више заинтересована за предлоге Никозије. Руски премијер Дмитриј Медведев уверавао је, међутим, да Русија "не затвара врата" за подршку Кипру, већ да Никозија мора да са ЕУ нађе решење за кризу.

У ЕУ и зони евра чији је Кипар део, од 2004. односно од 2008, узбуђење расте. Немачка канцеларка Ангела Меркел упозорила је у петак да "не треба злоупотребљавати стрпљење партнера у еврозони". "Фонд солидарности" изгласан у петак увече користиће нарочито готовину државног пензионог фонда, али Немачка одбија такво учешће пензионих фондова.