Благ опоравак српске привреде

Привреда се опоравља, али споро и само у неколико сектора - док расте производња аутомобила, нафте и фармацеутских производа, остатак привреде и даље је у рецесији, кажу стручњаци Економског факултета. Као највећи проблем издвајају то што се не смањује незапосленост, а да би се то десило, раст привреде, процењују, морао би да буде бар двоструко већи него што Влада очекује у овој години.

Много је обећања дато и планова направљено, али се врло брзо по формирању Владе показало да је почетни замах у спровођењу економских реформи био кратког даха, кажу аутори "Кварталног монитора".

Кори Удовички из Центра за високе економске студије каже да се стало с реформама због ишчекивања да ће доћи до избора. 

"Тренутно српска држава улаже као и у претходним годинама на некоординисан начин и на такав начин та уложена средства не могу да произведу добит. Рецимо мало на један пут, па на други пут па на трећи пут и сваки тај пут не стиже ниодкуда", каже Удовички.

Ипак, крајем прошле и почетком ове године, дошло је до благог опоравка производње и то аутомобилске, фармацеутске и нафтне индустрије. Али то није, нити ће наредних месеци, довести до смањења броја незапослених.

Милојко Арсић, уредник "Кварталног монитора" каже да нема наговештаја да ће доћи до побољшања у тој области.

"Да би се наезапосленост смањивала потребно је да привреда расте брже, уместо раста од 1,5 одсто потребан је раст од четири до пет одсто БДП-а и то распоређен по различитим делатностима", каже Арсић.

Међутим, убрзаног раста нема, држава је смањила потрошњу, али ће, судећи по прва два месеца, ове године минус у буџету бити бар један проценат преко 3,6 одсто, колико је планирала Влада. Добро је, кажу економисти што је још од новембра инфлација ниска. На њу је утицао курс динара који је стабилан захваљујући задуживању државе.

"Једног дана ће прилив девиза кроз јавни дуг морати да стане, то је опасна ствар јер се може догодити да у кратком року крене убрзана депресијација курса, оно што смо имали у првој половини прошле године и убрзање инфлације - то не би било добро ни за државу ни за централну банку", каже економиста Бошко Живковић.

Зато економисти Народној банци предлажу да промени политику да би динар постепено слабио. Великим инвестицијама из иностранства ове године, кажу, не можемо се надати - стићи ће мање од милијарду евра.