Велика штета због афлатоксина

Производња је прошле године била у паду и зато нема основа да се повећа минимална цена рада, јер би то довело до нових отпуштања, сматрају стучњаци Економског института. Каква ће бити ова година, кажу, не може се закључити само на основу резултата за јануар и фебруар, али се слажу с проценом Фискалног савета да ће минус у државној каси бити већи него што је Влада планирала. На руку јој неће ићи ни афера с афлатоксином ни покретање производње у смедеревској железари.

Цене расту, а ми све мање купујемо, јер реално и мање зарађујемо. Добро је што странцима продајемо аутомобиле, али је проблем што све мање хране иде преко границе, кажу на Економском институту. Да би пољопривреда стварно постала мотор развоја, мора озбиљније да се ради него у случају афлатоксина у кукурузу и млеку.

Економиста Стојан Стаменковић сматра да је афера са афлатоксином у Србији непотребно дигнута на ниво политичке полемике и сукоба и то на штету читаве српске економије и изразио бојазан да се тиме наноси велика штета домаћој пољопривреди.

"Бојим се да ће многе ствари да наиђу, сад су Руси у јабукама нашли велики ниво пестицида", каже Стаменковић.

Игнорисање проблема зараженог кукуруза извезеног у више западноевропских земаља много ће коштати Србију наредних година, кажу економисти, уз подсећање да од те житарице годишње у иностранству зарађујемо по 200 милиона евра.

Економисти лоше оцењују и владину идеју да покрене производњу челика у Смедереву, будући да, како кажу, Железара домаће потребе за челиком подмири за само месец дана рада.

"Ви морате имати добар пласман тог производа и Американци су на свакој тони губили 100 долара, сад се ситуација још погоршала, смедеревски челик ће правити губитке 120 долара по тони. Ви само правите све веће трошкове", каже економиста Махмут Бушатлија.

Стојан Стаменковић каже да ће издаци за одржавање железаре бити више него двоструко већи него што би били за 60 одсто зараде које су се исплаћивале.

"Поставља се питање није ли био боље да се полако кренуло у то да се људи преквалификују да иду у неку другу производњу, јер Смедерево се неће спасити овим путем", каже Стаменковић.

Економистима није јасно ни где би држава нашла бар 100 милиона евра неопходних за покретање производње у Желелезари. И овако ће, кажу, минус у државној каси бити бар 25 милијарди динара већи него што је предвиђено буџетом.