Довољно хране и поред мање производње

И поред значајно мање производње због лањске суше, обезбеђено је довољно хране за домаће тржиште, али ће, како стручњаци указују, извоз пољопривредно-прехрамбених производа бити нешто мањи.

Према проценама Републичког завода за статистику, пољопривредна производња на подручју Војводине у прошлој години вредносно је мања за 27,39 одсто.

Пад производње забележен је у свим гранама аграрне производње, на шта је велики утицај имала суша и низак ниво примењене технологије због раста цена свих инпута и нерешеног питања прихватљивог начина кредитирања производње.

Остварени приноси у ратарској производњи нижи су него претходне године. Вредносно посматрано пад производње у биљној производњи у 2012. у односу на претходну годину износи 35,89 одсто. 

У ратарској и повртарској производњи пад вредности производње је 36,14 одсто, у воћарској производњи 33,83, а у виноградарској производњи 22,64 одсто. 

И поред тога што је остварена мања производња, овим обимом задовољиће се потребе домаћег тржишта, али треба имати у виду да су производни потенцијали војвођанског аграра знатно већи те је неопходно створити услове да се они у пуном капацитету користе, указано је на скупу у Привредној комори Војводине (ПКВ), одржаном крајем седмице. 

Секретар Удружења за пољопривреду ПКВ Ђорђе Бугарин је нагласио да мере аграрне политике утичу на одлуку произвођача на заснивање нове производње.

Поздрављајући доношење Закона о подстицајима у пољопривреди, Бугарин је рекао да се већ касни са доношењем подзаконских аката, правилника.

Он је нагласио да се ове године очекује смањење површина под шећерном репом, а то је последица прошлогодишњег лошег односа према произвођачима и забране извоза већ продатог корена. Бугарин је нагласио да се хитно морају произвођачима исплатити сва заостала дуговања из прошле године.

Кредити за аграр 

Посебно је нагласио да су аграру потребни прихватљиви кредити и да се они увек враћају кроз већу производњу, а не потрошњу. На тај начин ми ћемо се вратити у прошлост, од пре деценију и по, имати приносе који су тада били на нивоу водећих земаља ЕУ, оценио је Бугарин.

Он је нагласио да Србији недостаје дугорочна стратегија аграра, јер ни последњи документ који је понудио Национални аграрни савет није прихваћен.

Бугарин је и подсетио да је ПКВ Влади Војводине, пре две године, предлагала да се цела покрајина прогласи за регион без производње генетских модификованих организама. 

Саветник у Привредној комори Србије Милан Простран је нагласио да је прошле године аграрни извоз износио 2,72 милијарде долара и суфицит је био 1,24 милијарде долара.

Према његовим речима, у извозу су биле доминантне житарице. У времену које је пред нама, према мишљењу Пространа, Србија у свету треба да буде препознатљива по роби из виших фаза прераде.

Мањи извоз 

Када је реч о извозу у овој години, он ће бити нешто мањи, јер су мањи робни фондови, након прошлогодишње екстремне суше, указао је Простран. Он је истакао да се развој Србије у будућем времену мора ослонити на прехрамбену индустрију. 

Јесењу сетву, посебно пшенице, која је обављена у Србији крајем 2012, он је за сад оценио веома повољно, јер су засејане површине веће за 15 одсто. Простран је указао и на несклад и разлаз Закона о пољопривредном земљишту и Закона о реституцији, уз истицање да се тај проблем мора хитно решити. 

Учествујући у расправи, пчелар Александар Михаљ из Сремских Карловаца је указао на значај да се очува ова производња, која је прошле године извезла из Србије 2.929 тона меда. 

Пољопривредник Шандор Добо из Новог Кнежевца је указао на недостатак кредита и новца за обнову пољопривредне механизације која је у просеку стара више од две деценије. 

Према мишљењу ратара Мирослава Ивковића из околине Суботице, потребно је заштити наш национални бренд кукуруз, јер је "сад деградиран, а сваке године када га суша не нападне, он Србији доноси више стотина милиона долара". 

Паор из околине Сенте Чонгор Месарош затражио је да се сви заостали дугови према сељацима из прошле године што пре исплате, јер је то услов за успешно обављање пролећне сетве у Србији на око 2,5 милиона хектара.