Иста земља, други живот

Регионалне разлике у Србији међу највећима су у Европи. Север земље знатно је развијенији од југа, а однос између највише и најмање развијене општине је десет према један. У неразвијеним подручјима зараде су троструко мање него у најразвијенијим, а незапосленост је и до пет пута већа.

Прошле године најнижа зарада забележена је у Ариљу - 24 хиљаде. Просечна је била око 41 хиљаду. Лазаревчани су најбоље прошли, просечно су зарађивали готово 63 хиљаде динара.

Новосађани су, на пример, млеко плаћали најскупље, 77 и по динара, за трећину више од Лесковчана где је оно било најјефтиније. Свињски бут у Београду коштао је педесетак динара више него у Сремској Митровици.

Централно грејање у Зајечару било је дупло скупље од оног у Лесковцу, а Новосађани су воду за домаћинство плаћали двоструко више од Шапчана и Зрењанинаца.

Економиста Горан Николић каже да је животни стандард у Београду двоструко бољи него у централној Србији, као што и у земљама Европске уније становници главних градова имају боље услове живота него они који живе у провинцији.

"Међутим, бити провинцијалац у западној Европи далеко је боље него у Србији, будући да су тим људима много доступније све савремене цивилизацијске тековине", рекао је Николић.

Регионални развој није ни луксуз ни трошак. Основни предуслов за напредак је развој инфраструктуре, кажу у ресорном министарству.

Министарка регионалног развоја и локалне самоуправе Верица Калановић каже да људи морају да имају исте услове живота ма где они били рођени или живели.

"Они морају да добију једнаке шансе за развој, за инвестиције кроз дупле подстицаје за инвеститоре. За развој малих и средњих предузећа кроз најповољније кредите за подизање конкурентности њихових производа, за подизање стандарда у образовању и здравству", објашњава Калановићева.

Процењује се да је у последњој деценији око 30 хиљада радно способних људи годишње напуштало своје пребивалиште и преселило се у Београд, Ниш или Нови Сад у потрази за бољим животом.