уторак, 05.02.2013, 15:18 -> 17:37
Нацрт закона о рударству на расправи
Никл, бакар и нафта сировине од стратешког значаја према Нацрту закона о геолошким истраживањима и рударству, што значи да ће Република Србија у овим пословима бити стратешки партнер.
Јавности представљен Нацрт закона о геолошким истраживањима и рударству. Нацртом закона су дефинисане минералне сировине од стратешког значаја за Србију. Стратегију управљања минералним ресурсима према овом Нацрту доносиће Влада, а не као до сада Скупштина Србије, рекао државни секретар из ресорног министарства Томислав Шубрановић.
Државни секретар Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања рекао је да је Нацртом закона о геолошким истраживањима и рударству предвиђено да стратегију управљања минералним ресурсима доноси Влада, за период од најмање десет година, а не као до сада Скупштина Србије.
Шубарановић је, на округлом столу Министарства, где је представљен Нацрт тог закона, рекао да су у предложен пропис уведени чланови којима се Република Србија штити од непредвиђених околности.
Према његовим речима, у радној варијанти закона дефинисани су услови и начин одобрења за примењена геолошка истраживања и експлоатацију минералних сировина.
Дефинисане су минералне сировине од стратешког значаја за Србију, као и услови под којима се може обављати геолошко истраживање и експлоатација минералних сировина.
И Геолошки завод Србије, како је предвиђено, моћи ће да обавља послове примењених геолошких истраживања на основу посебне одлуке ресорног Министарства.
Нацртом закона дефинисане су и количине материјала које се могу узети за технолошку пробу током геолошких истраживања, а омогућено је и продужење истражног рока геолошких истраживања до максимално две године.
Предвиђена је и израда и овера елабората о ресурсима и резервама на сваких пет година са додатним и поузданијим проценама ресурса и резерви, а на сваких пет година издаваће се сагласност на одрживо коришћење ресусрса подземних вода.
Шубарановић је рекао новинарима да је никл минерална сировина од стратешког значаја као што су, на пример, и бакар и нафта, а то што су ове сировине проглашене да су од стратешког значаја значи да ће Република Србија у овим пословима бити стратешки партнер.
"Ако је само екслоатација биће већински власник, а ако буду изграђена постројења за финалну прераду онда је могућа и другачија варијанта власништва", рекао је он и додао да држава хоће да се осигура да своје минералне сировине више не продаје у бесцење.
Нема истраживања без партнерства с Владом
Представник фирме "Ултра Литиум Плус" Ненад Лончаревић рекао је да, уколико је намера Владе и ресорног Министарства да растерају стране инвеститоре из Србије и да прекину са инвестицијама у рударство, онда је са чланом 11. закона на добром путу.
"Члан 11. дефинише стратешко партнерство које не постоји у законима ове земље. Оно је политичка категорија и као такво је потпуно недефинисано у члану 11. Инвеститор не може знати када улази у овај посао у шта улази, шта ће му се вратити и нема никаве основе да уђе у посао", упозорио је Лончаревић.
Представник фирме "Фри порт" Дејан Кожељ рекао је да није добро да се законска регулатива мења често, као и да је "највећи камен спотицања" у предложеном закону и најспорнији члан 11. где се наводи да не може да се обавља ни геолошко истраживање, а ни експлоатација без стратешког партнерства са Владом.
Кожељ је рекао да геолошка истраживања некада изискују значајна средства која не могу да се врате, то је ризичан посао, а питање је да ли ће држава да учествује у ризичним истраживањима.
"Држава треба да дефинише део који јој припада, а онда да остави компаније да могу да раде истраживања, без обавезног стратешког партнерства", рекао је Кожељ.
Према речима представника Министарства, ово је прва презентација закона и јавна расправа, а биће организовано још оваквих скупова, јер желе да чују мишљење стручне јавности и да добре предлоге уврсте у закон.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар