Задругари чекају нови закон

Србија ће ускоро добити нови закон о земљорадничким задругама. Из ресорног министарства најављују да ће, поред осталог, он омогућити враћање задружних њива и имовине. Време је показало да се њиховим гашењем смањио економски напредак села.

Једна од најстаријих земљорадничких задруга у Србији "Азања" покушава да преживи. Деведесетих година прошлог века у задрузи је било осамдесет радника, пет агронома, двадесетак пољопривредних техничара, обрађивали су 250 хектара ораница, имали су најсавременији воћњак на 30 хектара са системом за наводњавање.

"Задруга је била као држава у држави, познаје човека, познаје људе, била је исплата на време. Сада смо скоро потонули", прича задругар из "Азање" Живомир Павић.

Боривоје Пантић бави се производњом меса и млека, али каже да оваква, каква је сада, задруга не може да помогне.

Пантић каже да је задруга пре двадесетак година куповала све што је сељак производио - од пасуља до бика, а сада не откупљује ништа изузев млека.

Задруга данас има само 13 запослених, нема земље, одавно је распродала механизацију, магацине. Ипак, имају планове за опоравак.

Директор задруге Родољуб Станимировић каже да за ову годину планирају нешто ново, а то је обезбеђивање садница за пољопривредне произвођаче у сарадњи са Скупштином општине Смедеревска Паланка.

Према његовим речима, одређен број бесплатних садница биће намењене посебно младима, који желе да се баве воћарством.

У Србији постоји око 1.200 земљорадничких задруга, има и оних које раде, али само на папиру. Према подацима Привредне коморе Србије годишње се угаси око сто земљорадничких задруга.

У Министарству пољопривреде кажу да ће новим законом и задругама бити омогућен приступ мерама аграрне и економске политике.

Државни секретар Министарства пољопривреде Сенад Махмутовић каже да земљорадничке задруге морају бити укључене у све сегменте руралног развоја и укупне аграрне политике што до сада није био случај.

"Неопходно им је омогућити приступ субвенцијама пољопривреди што такође није био случај", каже Махмутовић.

Задругама је у последњих двадесетак година одузето више од две стотине хиљада хектара обрадивог замљишта и на хиљаде објеката које су својевремено изградили задругари.