Милијарде евра од продаје јавне својине

Србија донедавно није имала евиденцију државне имовине. Уз помоћ Светске банке завршен је пројекат "Катастар непокретности и упис права у Србији" када је, осим осталог, пописана и државна имовина.

Више од годину дана на снази је Закон о јавној својини, којим се део имовине Републике враћа локалним самоуправама и оне могу њоме да располажу.

Држава је евидентирана као власник више стотина хиљада објеката, станова, пословних простора, огромних површина под шумом, пољопривредног и грађевинског земљишта. Не зна се колика је вредност те имовине, али, према неким проценама, продајом неискоришћене државне имовинеа може се доћи до више милијарди евра.

Србољуб Панић из Републичке дирекције за имовину Србије каже да генерална процена није извршена.

"Ми и дан-данас имамо ад хок процену. Решимо да продамо или купимо одређени објекат и онда га тим поводом процењујемо на лицу места", објашњава Панић.

У Београду се тек ради попис и упис јавне својине да би се уопште знало чиме се располаже. Продаваће се пословни простор, станови, виле.

Члан Градског већа Београда Марија Лековић каже да највише интересовања постоји тај вишак имовине што ће бити на продају.

Према њеним речима, мора да се утврди у каквом је стању та непокретност, вредност нашег улагања, нашег одржавања, да би на крају дошли до закључка да ли је потребно да је продамо, и тај новац уложимо у повећање имовине, што може да јој повећа вредност.

"Оно што имамо, то је шест стамбених јединица и три гараже. За четири стана смо поступак завршили и у наредном периоду биће оглашена продаја и лицитацијом ћемо доћи до неке вредности за ту имовину", каже Марија Лековић, члан Градског већа Београда.

Нове инвестиције

Приходи од продаје, како се најављује, ићи ће у нове инвестиције. У Републичкој дирекцији за имовину за сада немају податке да су локалне самоуправе продале нешто.

Председник општине Параћин и Сталне конференције градова и општина Саша Пауновић каже да та општина нема велику имовину, јер је већина имовине општине продата током деведесетих година, а и нема посебно неких буџетских захтева у овој години да би продавали нешто од имовине како би решавали неке проблеме грађана у овом тренутку.

"Можда ћемо се на то одлучити, али искључиво да бисмо платили неке обавезе према, рецимо, Војсци Србије, са којом имамо уговор о куповини касарне", каже Саша Пауновић.

Привредна комора Србије предложила је да се некретнине које се не користе искористе за подстицај привреде.

Горан Родић из Одбора ПКС-а за грађевину наводи да ће део пара који ће општине да остваре ићи у инфраструктуру, где је запослена грађевинска оператива.

"Али ако буде као до сада ишло у локалну самоуправу и да имате стране компаније које вам раде по локалним местима, ту инфраструктуру, онда је џабе те паре улагати, када стоје домаћа оператива и домаћа грађевинска индустрија. Значи, усмерити у домаћу производњу", каже Родић.

Од државних непокретности требало би да се намире и они који траже да им се врати имовина  у поступку реституције.