понедељак, 21.01.2013, 19:30 -> 20:19
У Берлин по инвеститоре
На сајму "Зелена недеља" који се до 27. јануара одржава у Берлину, Србија покушава да привуче што више улагача. Инвеститори с пажњом ослушкују искуства оних који су већ ушли на неко тржиште, па су позитивне поруке из Србије преко потребне.
У првих девет месеци прошле године робна размена Србије и Немачке износила је две и по милијарде долара. Како из Немачке и даље више увозимо, него што на то тржиште извозимо, дефицит је 550 милиона евра. У истом периоду Немци су у Србију инвестирали 35 милиона евра. Простора да се сарадња побољша свакако има, па Србија користи сваку прилику да се представи као дестинација у коју треба инвестирати.
На сајму "Зелена недеља" који се до 27. јануара одржава у Берлину, Србија покушава да привуче што више улагача.
Убедити оне који имају новац да улажу - све је теже. А није лако ни продати оно што произведете. Због тога је учешће Србије на највећем сајму пољопривреде у Немачкој и те како значајно. На једном месту - излагачи и министри пољопривреде из 67 земаља света. Инвеститори с пажњом ослушкују искуства оних који су већ ушли на неко тржиште, па су позитивне поруке из Србије преко потребне.
"Самим тим што смо ми још увек ту и што планирамо да и даље инвестирамо показује да је то била добра одлука за компанију. Само ове године биће инвестирано још 50 милиона евра у нове објекте, дистрибутивни центар и дирекцију", каже Мартина Петровић из "Делез Србија".
У свету су све траженији производи са географским пореклом. Излагачи с поносом истичу да је месо од кенгура или крокодила стигло из Аустралије, чоколада из Белгије, вино из Јужноафричке Републике. А задовољити пробирљиве потрошаче, није нимало лако.
Осим квалитета, који Србија има, потребно је да производи буду понуђени по приступачним ценама и да се испоштују рокови испоруке. Због тога је потребно више улагати у прерађивачке и складишне капацитете. За то је потребан новац, па Србија и у Берлину на сајму покушава да привуче што више инвеститора.
Иако је далеко од најсавременијег, трактор из Србије тражен је на тржиштима где је цена пресудна, јер кошта око 10 хиљада евра.
"Наш капацитет је око 10 хиљада трактора, проблем су обртна средства тако да ми сад у овом тренутку производимо само око 1.000 трактора. Са малим улагањем у модернизацију производње ми можемо да правимо 10 хиљада трактора", каже Радомир Белошевац из ИМТ-а.
Нове инвестиције омогућиле би Србији и да у потпуности испуни квоте које има за извоз меса и вина.
"Оно што желимо значајније да унапредимо у Србији, а што је у Европи већ увелико озбиљан тренд, то је органска призводња. И то може бити значајан аспект сарадње нас и земаља из региона", каже Данило Голубовић из Министарства пољопривреде.
Корак више у тој сарадњи остварен је и потписивањем Декларације Дунав соја, која подразумева производњу здраве генетски немодификоване соје у Аустрији, Немачкој, Баварској, Мађарској, Босни и Херцеговини, Хрватској, Словенији, и Србији.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар