Инвестиције и са Запада и са Истока

Министар финансија и привреде Србије Млађан Динкић оценио је у Бечу да је потребна потпуна промена модела за подстицање привредног раста, указујући да је Србија одлучила да инвестиције не тражи само на Западу, већ и у другим регионима, посебно на Истоку.

Динкић је на годишњој конференцији "Јуромани" рекао да сматра да је ова декада другачија од ранијих и да зато захтева другачије одговоре.

Ми који смо кандидати за пријем у чланство ЕУ треба да предузимамо другачије кораке и стратегија је да треба да покушамо да нађемо инвеститоре и са Истока, не само са Запада, рекао је Динкић на панел дискусији на тему Криза и одговор на њу, којом је отворен дводневни скуп.

Он је додао да више него раније треба посветити пажњу сарадњи са Русијом, Кином, Турском, Уједињеним Арапским Емиратима и додао да у тим земљама постоји потенцијал у капиталу.

Динкић је навео да је договорена инвестиција из Кине у висини од 1,2 милијарде долара за изградњу ауто-путева у Србији, додајући да је сарадња са Кином тестирана на изградњи моста у Београду и да се она показала изврсном.

Европске банке нису биле тако активне током кризе, чак су и смањиле своје активности, додао је он, истичући да је због тога одлучено да се привуку руске банке.

Министар Динкић најавио је да ће највећа банка са арапског простора, из Уједињених Арапских Емирата, успоставити своју прву банку у региону, и то баш у Србији.

Желимо да привучемо капитал са свих страна и стимулишемо националне ресурсе тиме што ћемо инвестирати у инфраструктуру, поручио је Динкић.

Динкић је подсетио да је у Србији прошла година била изборна година, те да је дефицит достигао рекордну вредност.

Као и многе друге земље, и Србија је, према његовим речима, усвојила програм фискалне реформе, и план је да се ове године дефицит значајно смањи.

Динкић је оценио да је Србија, након спроведених мера, сада стабилна и да је обезбедила финансије за наредни период.

Говорећи о страним директним инвестицијама, Динкић је рекао да је аутомобилски сектор приоритет, указујући да је "Фијат" успео да направи модел који се продаје у свету.

Министар је нагласио да Србија сада намерава да посвети већу пажњу ИТ индустрији.

Наш циљ је да идемо више ка ИТ индустрији. Завршићемо специјални програм, смањити порезе на плате запосленима у ИТ индустрији, јер имамо пуно талената, на пример, у софтверској индустрији, објаснио је он додајући да компаније траже добру радну снагу и да је битно створити компетитивне услове.

Динкић тражи подршку ЕБРД-а

Министар Динкић састао се са председником Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Сумом Чакрабартијем и од њега затражио финансијску помоћ за Владин пакет помоћи младим и средњим предузећима. 

"Најавио сам да ћемо у првом кварталу направити програм да као држава помогнемо оним перспективним малим и средњим предузећима која имају тржиште, која могу много више да извезу и више људи запосле, и то кроз учешће у инвестицијама, да уђемо у привремено мањинско власништво у тим компанијама, са идејом да им помогнемо, рекао је Динкић на маргинама конференције "Јуромани".

Он је, како је објаснио, замолио директора ЕБРД-а да "убаце" своја средства, пошто је Влада за овај пројекат наменила 10 милиона евра у овој години и да, пре свега, дају експертизу да процес селекције буде заиста независан. ЕБРД, према његовим речима, има велико искуство у таквим инвестицијама.

"Желимо заједно са ЕБРД и Међународном финансијском корпорацијом да уђемо у такав пројекат како не би било замерки да сами одлучујемо која ће предузећа добијати средства. Овако бисмо процес селекције препустили неком ко је потпуни ауторитет као што је ЕБРД, нагласио је Динкић.