Улагања у пољопривреду добродошла

Половину новца од 200 милиона евра колико је предвиђено за инвестирање у српску пољопривреду, Уједињени Арапски Емирати требало би да уложе у системе за наводњавање и савремену опрему. Остатак, за куповину 80 одсто капитала осам пољопривредних комбината: Агробачке у Бачу, Братство и јединство у Неузини, "Драган Марковић" у Обреновцу, Јадран у Новој Гајдобри, Млади борац у Сонти, Пољопривредно друштво Омољица, Војводина у Старчеву и 7. јул у Сурчину.

Свих осам пољопривредних комбината за које су заинтересовани Уједињени Арапски Емирати већ годинама су у реструктурирању. Један од њих је Драган Марковић у Обреновцу. Иако је 2004. скоро потпуно био замро, уз помоћ државе производња у њему је обновљена. Сада су засејане све парцеле које су биле запуштене, а набављена је и нова механизација.

Исплаћене су све заостале зараде, запосленима је повезан радни стаж, а просечна плата је између 42 и 46 хиљада динара. У том предузећу кажу да су задовољни потписаним предуговором о заједничком инвестирању Србије и Емирата, јер сами више не могу да улажу у модернизацију.

"Ако би предузеће изашло из реструктурирања дошли би на наплату дугови из ранијег периода који су око милијарду динара, плус камате за тај период од 12, 13 година, тако да је то преко две милијарде динара. Ово предузеће нема средстава то да измири", каже Драган Миливојчевић из АД "Драган Марковић" из Обреновца.

Према његовим речима, предузеће нема средства ни за инвестирања и нема обртног капитала да се напуне фарме како би сви капацитети били потпуно попуњени.

Стручњаци кажу да је свако улагање у аграр добродошло, поготово ако се зна да је српској пољопривреди потребно најмање милијарду евра инвестиција. Битно је, упозоравају, да се све што је уговорено и испуни, јер је Србија имала лоша искуства са приватизацијом пољопривредних предузећа.

Саветник у Привредној комори Србије и пољопривредни стручњак Милан Простран рекао је да је најважније да инвеститор долази са добрим намерама и уговори буду чврсто везани, да могу да се контролишу.

"Ми смо тај елеменат занемарили када смо на тендерима продавали пољопривредна предузећа, па се нико није придржавао ни инвестиција, ни социјалног програма. Највећи део тих предузећа која се сада нуде у закуп тј. у продају су опљачкана. Сва покретна, па и део непокретне имовине, сем земљишта које се није могло однети је однешено", рекао је Простран.

Економисти верују да ће сарадња са Уједињеним Арапским Емиратима у области пољопривреде довести до повећања извоза и брендирања српских производа на светском тржишту.

"Очекујем да се кроз инвестиције у системе за наводњавање упосли и наша грађевинска оператива и да то допирнесе индиректно упошљавању ових других сектора", каже сарадник Института за тржишна истраживања ИЗИТ Саша Ђоговић.

Према његовим речима, вероватно ће доћи до кооперације са домаћим пољопривредним газдинствима што ће индиректно допринети побољшању и њихове продуктивности рада.  

Са арапским партнерима требало би да буде потписан уговор о дугорочном закупу око три хиљаде хектара државне земље. Првих 10 година цена закупа биће 250 евра по хектару, а наредних 20 она неће моћи да буде мања од 250, нити већа од 370 евра по хектару.

Уз то, Министарство одбране требало би да да на коришћење још око 3.700 хектара земљишта које користи Војна установа Моровић - погон Карађорђево. Она ће за то добијати петину годишњег приноса оствареног на том земљишту.

 Уједињени Арапски Емирати ће за куповину ораница којима располажу комбинати плаћати од 10 до 12 хиљада евра по хектару.