Држава сувласник малих предузећа

Наредних месеци држава би могла да кредитира мала и средња предузећа која не могу да добију банкарске позајмице, најављују из Министарства финансија и привреде. Држава би учествовала до 25 одсто у капиталу малих фирми које имају тржиште, а касније би се, без зараде, уз исплату уложеног, повукла из посла. Представници предузећа сматрају да то није добар избор, а стручњаци подсећају да такав модел постоји у развијеним земљама.

"Стан технолоџи" је модел успешне мале фирме. Пројектује и производи машине за паковање хране и пића. Нису спојили празнике, јер имају много наруџбина. Чак 85 одсто производа извозе у Америку, Немачку, Турску и Русију. Запошљавају 40 људи, а халу изнајмљују. Не могу да инвестирају. Тешко долазе до кредита, јер немају шта да заложе као хипотеку.

"Мала предузећа треба да дођу до приступачнијих кредитних линија за финансирање оваквих ствари. Такође, оно што у држави треба да буде амбијентом повољније јесте курс који треба да буде наклоњенији извозницима", каже директор "Стан технолоџија" Горан Динчић.

У Србији има више од 90 хиљада малих и средњих предузећа која запошљавају готово 600 хиљада људи. На помолу је нови модел помоћи тој врсти привреде.

Министар финансија и привреде Млађан Динкић рекао је да за предузећа која не могу да ставе хипотеку, успешан модел може да буде пример Европске банке за обнову и развој и да држава постане мањински акционар у тим предузећима.

"Не зато да би она имала неку корист од тога него да би тиме помогла да се неки пројекти реализују, а да онда кроз неколико година само предузеће може да откупи онај удео који је држава суштински уложила у виду помоћи", објашњава министар Динкић.

У Асоцијацији малих и средњих предузећа и предузетника сматрају да држава не би требало да буде ни банкар ни менаџер.

"Мислим да је основни уставни постулат нарушен у којем је загарантована једнакоправност на тржишту. Не можете вршити и даље дискриминацију тако што ћете из буџета улазити у позицију власништва код одређених фирми, а користити новац осталих фирми које су можда у потешкоћама, а пуне буџет", сматра Милан Кнежевић из Асоцијације.

Добит малих предузећа је тек нешто већа од 400 милиона динара, а средња предузећа имају добит од готово 10 милијарди динара. Мала и средња предузећа краткорочно дугују 15 милијарди евра, а дугорочно три и по милијарде евра.

"Инвестиција државе до 25 одсто у мала и средња предузећа која су претежни извозници и имају релативно сигуран пласман у наредним годинама је добар начин да се тим предузећима помогне кроз повећану ликвидност. То је пракса која постоји последњих неколико година у земљама Западне Европе и дала је доста добре резултате", сматра економиста Горан Николић.

Целокупни профит малих ид средњих предузећа у Србији мањи је од обавеза и камата које плаћају банкама, тврде у Асоцијацији малих и средњих предузећа и предузетника. Да би поново били у плусу, треба им 20 година само за отплату камата и главнице.