Пад незапослености?

Према анкети Завода за статиситику, од априла до октобра прошле године незапосленост се смањила за 3,1 одсто, али је и рад на црно већи један одсто. Србија и даље има једну од највиших стопа незапослених, а стручни кадрови тешко долазе до посла.

Са двадесет година искуства, Мирјана, инжењер информатике и статистике, две године не може да нађе посао, а Бојан са дипломом компјутерског инжењера посао тражи осам месеци.

"Ако сте дошли на то да не бирате више посао, тражите и посао продавца на пијачној тезги. Чини ми се да више немам поверења ни у шта", каже инжењер примењене инфиорматике и статистике Мирјана Живковић.

"Тражио сам баш доста. Преко сајта Инфостуд послао сам стотинак, па можда и више пријава за посао, као и преко Хало огласа, али је чини ми се, потражња баш слаба", прича незапослени инжењер информатике Бојан Јанковић.

Када се ти примери упореде са податком о смањењу незапослености, питање је да ли су отварана нова радна места или су неки послодавци само пријавили запослене на црно.

Статистичари кажу да се то не односи на високообразоване већ оне који су добили легалне привремене и повремене послове, као и запослене у сивој зони.

Према речима директора Завода за статистику Драгана Вукмировића, тек кад се буде радила нова анкета у априлу, моћи ће да се каже да ли је дошло до озбиљног смањења стопе незапослености или није.

"За нас је стопа незапослености меродавна када је меримо два пута годишње – у априлу и октобру", наглашава Вукмировић.

Највише посла било је у пољопривреди, грађевинарству, индустрији и услужним делатностима. Преко Националне службе за запошљавање прошле године запослено је 200.000 људи, али исто толико их је изгубило посао.

Могу да нагласим да се у односу на 2010. годину када се са евиденције НСЗ-а запослило 150.000 људи, број од 200.000 људи представља један озбиљан помак, каже директор НСЗ-а Дејан Јовановић.

За активне мере запошљавања обезбеђено је 3,4 милијарде динара и 700 милиона динара за запошљавање особа са инвалидитетом. Ипак, велики проблем је то што на евиденцији трећина незапослених има само основну школу, а 80.000 људи нема никакво формално образовање.