Рента за нафту и гас треба да остане иста

Министар рударства Србије Милан Бачевић рекао је да се залаже да и по новом закону о геолошким истраживањима и рударству, рудна рента за нафту и гас остане три одсто, јер би евентуално повећање могло да има последице на тумачење Споразума о испоруци гаса из Руске Федерације.

"Нисам за мењање рудне ренте за експлоатацију нафте и гаса, јер би смо тиме пореметили добре и квалитетне односе са Руском Федерацијом", рекао је Бачевић у интервјуу агенцији Бета.

Како је рекао, повећањем рудне ренте "значајно би се погоршали услови пословања, односно експлоатације" за руску државну компанију "Гаспромњефт", која је већински власник "Нафтне индустрије Србије" и према међудржавном споразуму тренутно је повлашћена због инвестиција у модернизацију НИС-а.

"Рудна рента за нафту и гас у Србији је најнижа у Европи, претпостављам и у свету, али она није таква због важећег закона, где је њен износ заправо пет процената, већ због дугорочног Споразума Србије и Руске Федерације о испоруци гаса који је на снази", истакао је Бачевић и додао да ће коначну одлуку о износу те рудне ренте донети Влада Србије.

Министар је истакао да би, према члану 13. Споразума Србије и Руске Федерације, свака промена рудне ренте која би погоршала услове пословања компаније, односно државе са којом је потписан уговор, била пут у измену, са неизвесним исходом тог уговора.

Бачевић је нагласио и да је свестан подељеног мишљења стручне јавности у Србији по питању повећања рудне ренте за нафту и гас, наводећи да и сам припада оној групи која мисли да је та накнада ниска, зато што у свету износи од 15 до 25 одсто, али истовремено сматра и да "држава Србија мора да поштује међународне уговоре обавезе и олакшице из поменутог уговора".

"Због тога мислим да је најгори могући тренутак сада раскидати такав споразум и мењати рудну ренту зато што се некоме не свиђа", рекао је министар.

"Гаспром" највећи инвеститор у Србији

Бачевић је подсетио и да је "Гаспромњефт", поред тога што је највећи експлоататор домаће нафте и гаса, и највећи инвеститор у Србији, чије је улагање у 2012. години било веће од милијарду долара, док се за 2013. и 2014. планира улагање веће од 1,5 милијарди долара.

"Ми такве инвеституре до сада нисмо имали и зашто би их сада због нечега што је разлика од три до пет одсто, преко рудне ренте доводили у позицију да у нашој земљи послују у лошијим условима од оних који су већ договорени и прихваћени", рекао је Бачевић и додао да "Гаспромњефт" годишње пуни домаћи буџет са 12 до 13 одсто.

Бачевић је навео да је питање рудних ренти које плаћа "Гаспромњефт" у Србији сложено, јер Србија, истовремено, има олакшице у ценама испорука руског гаса и флексибилан уговор о повлачењу од 3,6 до седам милијарди кубних метара гаса годишње, без плаћања пенала за неповучене количине.

Говорећи о изменама закона о геолошком истраживању и рударству, који би у Скупштини требало да се нађе средином јануара, министар је навео да ће бити измена у износима рудне ренте за различите сировине, али да ће се Министарство трудити "да не изађе из оквира који су већ прихваћени у државама Европске уније, али и земљама окружења".

Бачевић није желео да износи детаље о висини рудних ренти у предлогу новог закона, али је рекао да ће износ рудне ренте за поједине минерале бити прилагођен и ресурсима којима располаже Србија.

"Процењујем да смо пронашли праву меру шта би то и колико требало да износи", рекао је Бачевић и као пример једне од предложених промена навео да би за експлоатацију руда племенитих метала рудна рента требало да се повећа са постојећих пет на седам процената.

Експлоатација уљних шкриљаца

Министар рударства истакао је да ће се наредне године наставити пројекат за експлоатацију уљних шкриљаца, нагласивши да ће Министарство рударства учинити све да се "такав добар развојни пројекат реализује".

"Реч је о пројекту који је завршен. Завршена су истраживања и лабораторијске анализе, оверене су резерве и прилично се одмакло у разговорима са различитим компанијама које су заинтересоване за инсталирање својих технологија", рекао је Бачевић, али није желео да наводи докле се стигло са тендером за саветника за проналажење стратешког партнера за експлоатацију уљних шкриљаца.

Бачевић је рекао да ће се у експлоатацији користити само најновије, "чисте" технолологије, јер ће се тако добити већа количина нафте и максимално заштитити животна средина.

Министар рударства нагласио је и да ће се "до последњег даха" борити да се сачувају природна богатства на Косову и Метохији, односно да она буду доступна и Србима, а не само албанској страни.

Бачевић је рекао да је незадовољан што већи део комбината "Трепча" тренутно није под ингеренцијом Србије и навео да је то богатство за које је "вредно борити се дуго и стрпљиво", јер су развојни потенцијали велики.

"Природна богатства која се налазе на територији Косова и Метохије чине више од 30 одсто укупно истражених и оверених природних ресурса у Србији", закључио је министар рударства Милан Баћевић.