Новац из ИПА фондова контролисаће Влада

У првом плану Канцеларије за евроинтеграције јесте акредитација за самостално управљање новцем из предприступнијх фондова ЕУ коју Србија очекује у наредним месецима, истиче заменик директора Канцеларије Огњен Мирић.

Како каже, то значи да се надлежност у расписивању тендера, закључивању уговора, плаћању и контроли трошења средстава пребацује са делегације ЕУ на Владу Србије.

"То је велика одговорност у трошењу тог новца. Свака неправилност биће региострована, и средства ће морати да се врате, и управо се сам систем акредитује од стране ревизора Европске комисјије који ће проверити функционалност система", објашњава Мирић.

Према његовим речима, стицањем статуса кандидата отвара се могућност за коришћење и неких других средстава. У конкретном случају о пољопривреди и развоју села, како каже, очекује се да у оквиру ИПЕ 2013. године добијемо 10 милиона евра за ту врсту пројеката.

"Међутим, услов је ова акредитација, тако да ти пројекти не могу да почну да се реализују док не добијемо акредитовани систем, и наш је план да први позив за те пројекте распишемо 2014. године", каже Мирић.

Заменик директора канцеларије за ЕУ каже да просечан српски сељак не зна како да дође до новца из европске касе, али да може да наслућује на основу неких активности које су спроведене у Хрватској. Зато је истакао да је током следеће године промоција тог програма и припрема свих оних који могу да конкуришу веома битна.

"Рекао бих да ће први позив бити само вежба зато што се ради о граничној суми од 10 милиона евра, а нова средства долазе тек 2014. године", рекао је Мирић.

Говорећи о пројектима који који треба да поправе слику у неразвијеним подручјима Србије Мирић је истакао да се програм под именом "ЕУ прогрес" реализује у 25 општина јужне и југозападне Србије.

"Неке од активности које смо спровели у оквиру тог програма су почетак изградње Индустријске зоне у Лесковцу, изградње обданишта у Рашкој, или центра за услуге у оквиру општине Трговиште", истакао је Мирић.

Он је рекао да су неки од интересантнијих програма за које грађани не знају да су финансирани из фондова ЕУ попис становништва, попис пољопривреде, вакцинисање животиња против беснила што је веома битно за извоз наших производа у ЕУ.

"Осим тога, високо образовање се финансира кроз програм ТЕМПУС и многи други пројекти који можда нису видљиви али једноставно се финансирају из средстава ЕУ", каже Мирић.

Говорећи о проблемима у спровођењу програма, Мирић је нагласио да ситуација иде на боље и да у региону предњачимо по питању реализације, али и даље имамо бољке у реализацији пројеката.

Како је рекао, када су у питању инфраструктурни пројекти, најчешћи проблеми су неспремна пројектно техничка документација, нерешени имовинско правни односи, постојање планске документације где би инвестиција могла да буде реализована, а у неким случајевима то је и несарадња између општина.