Крај кризе за привреду у региону?

На многим спортским такмичењима Србија се одлично показала у поређењу са земљама у региону, али је у економији пала у више дисциплина - по инфлацији, броју незапослених и привредном расту. За идућу годину, Светска банка за цео регион прогнозира опоравак, додуше благ и уз много услова.

Можда звучи чудно, али онај ко је ове године највише пао, идуће године имаће највећи економски раст. То управо за Србију прогнозира Светска банка - опоравак привреде од два процента, након исто толиког пада ове године.

Главни економиста Светске банке за Србију Лазар Шестовић каже да је за разлику других земаља у регону учешће пољопривреде у нашој економији доста велико.

"Ако знате да је пољопривреда пала за око 22 одсто у реалном смислу ове године у односу на 2011, укупна економија се смањила за два одсто само због тог једног сектора".

На питање како је суша највише погодила нас кад су се са њом суочиле и земље региона, Шестовић одговара да је врста пољопривредних производа који се производе у Србији таква да много зависе од временских услова.

"Ми нажалост не покривамо велики део територије тим каналима за навоњавање, тако да смо подложни тим великим шоковима и све зависи од времена", каже Шестовић.

И те временске неприлике лакше бисмо поднели, упозоравају домаћи економисти да се Србија раније изборила са сопственом кризом.

Владимир Вучковић из Фискалног савета Србије каже да смо више смо трошили него зарадђивали.

"Нисмо створили резерве за дуготрајнију кризу и то је оно што нам се обило о главу", наглашава Вучковић.

А где је Србија у региону? Имамо највишу инфлацију, а сем нас само Македонци имају већи број незапослених и незнатно ниже зараде.

Хрватска, према оцени економиста, иако и сама има проблем са јавном потрошњом, у бољем је положају због туристичке сезоне и тога што је на прагу Европске Уније.

Дамир Новотни, аналитичар из Хрватске каже да се осећа оптимизам, да сви грађани и компаније очекују, надају се новом полету који ће улазак у Европску унију донети. "Ради се о врло озбиљном пакету финансијске помоћи, ради се о три милијарде евра", каже Новотни.

Без обзира на статус у у Бриселу, све земље региона у идућој години чекају два идентична изазова - хоће ли се наставити раст цена хране и има ли краја расту броја незапослених. То су услови економског опоравка сваке земље појединачно.