Ускоро унакрсна провера имовине

Сви власници имовине вредније од 35 милиона динара дужни су да поднесу пријаву Пореској управи. Министар финансија и привреде Млађан Динкић позвао је имућније грађане да пријаве имовину до краја марта. Тада ће Пореска управа почети давно планирану, а никад реализовану, унакрсну проверу имовине и прихода.

"Нису овде приоритетни гранични случајеви него случајеви са већим износима имовине. То ће бити приоритет, ако неко има 340 или 350 хиљада евра неће бити кажњавања. Проблем је ако неко има имовину вредну десетине милиона евра, а то не пријави", наглашава Динкић.

Ко сам пријави да је у протеклих пет година стекао више него што је званично зарадио, на разлику ће платити 20 одсто пореза и држава га неће дирати. Ко не пријави, биће уз стечајне управнике први на мети пореске провере.

Специјални саветник за порезе Милица Бисић упозорава да ће људи који се не пријаве осим казне за прекршај што се нису пријавили, довести себе у ситуацију да се испитује да ли је било речи о пореској утаји, што је знатно озбиљније дело.

Држава има механизме да утврди колико је ко зарадио или поседује и ван граница Србије. Ипак, помоћ очекују и од суграђана, такозваних узбуњивача који ће ускоро бити регулисани и законом.

"Имаћемо узбуњиваче и у овом случају очекујемо да ћемо сазнати те податке од грађана који виде у свом комшилуку људе који су богати, а који не раде. Очекујемо да ћемо од њих добијати највише података", истиче министар Динкић.

Од 2003. године било је више покушаја и најава унакрсне провере имовине, али упућени подсећају да ништа није урађено. За нову Уредбу кажу да је неодређена и да се не зна који су следећи кораци.

"Мислим да је тих 20 одсто плаћања пореза на имовину за коју не можете да покажете како сте је купили погрешан пут, да је то начин којим омогућавате прања новца и легализацију мита проистеклог из корупције. Много је боље да се кроз кривично дело неоснованог богаћења иде ка одузимању све имовине за коју не можете да покажете законите приходе из којих сте их набавили", истиче економиста Саша Радуловић.

Када је у Словенији почела унакрсна провера имовине, Пореску управу водио је нови директор српских порезника. Он каже да је било грешака. Пре свега, порез на разлику био је превисок, чак 41 одсто.

"У Словенији је проблем био и што се не признаје новац из прошлости. Све се стави у те две три године које се проверавају, и онда пуно људи оде у лични стечај који у Словенији постоји и не плаћају ништа, и држава не добије ништа", наглашава в.д. директора Пореске управе Иван Симић.

Предмет унакрсне провере је имовина и приход у протеклих пет година, па ко је утају направио раније, неће одговарати, јер је прекршај застарео.