Банкарски трошкови јачи од закона

Број провизија и накнада које клијенти свакодневно плаћају када оду у банку стално се повећава. Иако је законом забрањено наплаћивање неких банкарских услуга, многе од њих и даље се наплаћују, али под другим именом.

И број примедби на рад банака се повећава. У првих осам месеци ове године, Центар за заштиту корисника финансијских услуга Народне банке Србије примио је 1.169 приговора, од чега се готово 90 одсто односи на рад банака. Али ни грађани нису довољно информисани, не знају своја права, а понекад и погрешно тумаче услове пословања банке.

Банка може да изненади клијенте накнадама за које они ни не знају да постоје. Тако, на пример, после забране наплаћивања затварања рачуна и накнаде за подизање пара са њега, банке су се снашле, па вам сада неке могу наплатити накнаду за подизање новца, ако он није уплаћен по основу зараде или пензије. 

Банке често истичу и да мењачке послове обављају без провизије, али су зато разлике у курсевима банака и мењачница драстичне. Курсна разлика коју плаћају грађани је, у ствари, и урачаната провизија.

"Они су, заправом суочени са плаћањем неких трошкова на које нису рачунали и са којима нису били упознати у тренутку потписивања уговора, или је то између редова или су то оно што називамо мала слова у уговору", каже Алма Грба са портала незадовољних потрошача www.nisamovca.rs.

"Па, су ту еурибор, либор, белибор неки термини који се не користе, које нити желе нити могу да разумеју", истиче Душан Узелац са портала www.kamatica.com.

Међутим, ни грађани често нису одговорни према свом новцу. Они углавном не читају уговоре које потписују, или их не читају детаљно. Иако се, по закону, финансијске услуге морају оглашавати на јасан и разумљив начин, грађани су неретко и жртве игре речима.

"Банка је у обавези да истакне све своје трошкове и да каже грађанима, и то је најмањи проблем. Највећи је што су ти тарифници често књиге у експозитурама и грађани нити умеју нити могу да бистре све то и ослањају се на општу информисаност са друге стране пулта и на добру вољу да ће то проћи са тим трошковима који им буду исказани", упозорава Душан Узелац. 

У Удружењу банака тврде да приговори грађана нису увек и оправдани јер банке могу у оквиру пословне политике само оно што закон није забранио.

"Оно што закон забрањује или изричито забрањује банке немају избора. Можда су формулације у уговорима мало сложеније, па можда сви не разумеју, али на просто питање 'колико то кошта' и 'колико ја плаћам' свако ће добити прецизан одговор", истиче председник Удружења банака Србије Верољуб Дугалић.

Казне за кршење закона су и до 800.000 динара. То није обесхрабрило банке да пронађу рупе у пропису и ипак наплате услуге на неки начин. Зато би грађани требало да се добро информишу како би изабрали између 32 банке у Србији.