Аранжман са ММФ-ом, па кредит Светске банке

Шеф канцеларије Светске банке у Србији Лу Брефор рекао је да Србија може да рачуна на кредит вредан 400 милиона долара од Светске банке тек када постигне аранжман са Међународним монетарним фондом. 

У интервјуу за РТС, Брефор је навео да је оптимиста у вези са тим, јер је усвојен буџет реалан и јер се ради на реформама кроз предлагање Закона о јавним предузећима, што је Брефор у писму пренео министру финансија Млађану Динкић. Са Брефором је разговарала Весна Дамјанић Бранковић. 

Господине Брефор, предлог закона о јавним предузећима сутра улази у скупштинску процедуру. До сада смо од опозиције чули доста критика, а од Вас да је то добар потез. Шта под тим мислите?

Срећни смо јер је уопште постављено питање управљања и јавности у државним предузећима. Односно да се политика искључи из јавних предузећа. Верујем да је овај закон корак у добром правцу којим се могло отићи и даље, али у сваком случају, ми подржавамо Министарство финансија. 

Када кажете "могло се отићи корак даље", шта под тим подразумевате? Да ли можда да се политичари искључе из управљања јавним предузећима?

Не, у свим земљама држава је власник јавних предузећа и има важну улогу у њиховом вођењу, али је јасно да се морају увести критеријуми у вези са стручношћу и јавношћу. Ми смо нацртом задовољни, видећемо какав ће закон бити после гласања, а посебан изазов ће бити сама примена.

Владин предложени буџет за наредну годину је усвојен. Како њега оцењујете?

Два су изазова: да Влада истраје на одлуци о смањењу трошкова и минуса, иако је очигледно да ће то бити тешко. И други: да послуша Фискални савет и да се расходи контролишу на свака три месеца како се не би догодило да ситуација код, рецимо, субвенција или јавних набавки, измакне контроли.

Влади је важно шта Ви мислите о буџету јер очекују обећани кредит од 400 милиона долара управо за буџет. Хоћете ли одобрити тај кредит?

Четири стотине милиона долара јесте резервисано за Србију, али да би их добила, Влада мора да спроведе оно на шта се обавезала. Тако ће, рецимо, од тих средстава 200 милиона долара бити одобрено за реформу јавног сектора након усвајања Закона о јавним предузећима. Главни услов, ипак, јесте аранжам са ММФ-ом.

Дакле, без аранжмана са ММФ-ом нема ни кредита од Светске банке.

Не, али ми смо уверени да ће се тај договор постићи како би се, на крају крајава, и кредит одобрио.

Како сте уверени када је ММФ напустио Србију без споразума са српском владом, уз напомену да ће размотрити ситуацију и аранжман можда понудити на пролеће?

Уверени смо јер нам се чини да за тим постоји воља са обе стране. Оно што је ММФ саопштио по одласку ја тумачим позитивно јер они очекују конкретне потезе.

Влада је поручила да је избегла банкрот, али који су то конкретни потези које мора да уради како би се постигао напредак који ће се одразити и на стандард грађана?

Потребан је наставак реформи – побољшање услова пословања, реформа јавног сектора и тржишта рада. Ми смо разумели да ће Влада радити на томе и да ће доћи до раста економије и стандарда грађана.

Ви сте, чини се, оптимиста?

Да, у погледу економског раста. Иако он зависи доста од спољних фактора, има назнака који нам уливају поверење да је тај раст остварив у Србији. Циљеви постављени буџетом су, рекао бих, реални и оствариви.