Негодовање због Меморандума

После потписивања Меморандума о разумевању са Уједињеним Арапским Емиратима о сарадњи у области пољопривреде, поједине партије и удружења пољопривредника изражавају незадовољство.

Меморандум, који је у Абу Дабију потписала делегација Владе Србије, подразумева и сарадњу у области пољопривреде, односно заједничка улагања у 10 пољопривредних газдинстава чији је власник држава, и закуп земљишта у износу од 250 евра по хектару.

Пољоприведнике и посланике интересује да ли је делегација српске владе шеику Мухамеду, у Абу Дабију понудила 25.000 хектара државног пољопривредног земљишта у Војводини зарад неких будућих инвестиција.

"Да ли председник Скупштине има информацију о томе да је, мимо знања Скупштине, промењен Закон о пољопривредном земљишту, с обзиром да је делегација која је боравила у Абу Дабију, мимо тог закона и супротно његовим одредбама, понудила тамошњем шеику 25.000 хектара", питала је у парламенту посланица Лиге социјалдемокрта Војводине Александра Јерков.

И удружења пољопривредника критикују Владу што је, како наводе, шеику из Абу Дабија одобрила пољопривредно земљиште без тендера и по знатно нижој цени.

"Хоћемо исти приступ пољопривреномом земљишту и нашим парама, које ми хоћемо да улажемо. Јер кад дођу људи из иностранства, онда им се омогући и плац и комплетна инфраструктура. А ми да би нешто изградили морамо неке паре да уложимо пре него што забодемо ашов", незадовољан је председник Удружења пољопривредника "Клуб 100П плус" Војислав Малешев.

Негодовање пољопривредника у Министарству финансија и привреде виде и као њихово интересовање за партнерство са државом.

"Реаговања на Меморандум о разумевању са Емиратима разумемо као последично конструктивни добродошли допринос његовом бољем реализовању. Свакоме ко покаже интересовање и достави гаранције за инвестирање, са радошћу ћемо изаћи у сусрет и потписати меморандум, идентичан оном потписаном у Абу Дабију", саопштавају из Министарства.

Србија има више од четири милиона хектара обрадивих површина. Пољопривредницима, међутим, највећи проблем представља то што су цене земљишта далеко од европског просека.