Фонд за спас од кризе

Европски стабилизациони механизам почео је да ради. Фонд за спасавање држава с финансијским проблемима имаће 700 милијарди евра капитала и биће главно оружје у борби против кризе. У истом дану министри финансија еврозоне разговарали су о нагомиланим проблемима у најугроженијим државама - Грчкој, Шпанији, Португалији и Кипру.

Тежак пионирски задатак дочекао је Немца Клауса Реглинга, вршиоца дужности директора Европског стабилизационог механизма. Заједно са још четрдесет радника учинио је све да фонд делује као стални механизам стабилности еврозоне. Фонд ће снабдевати новцем финансијски пољуљане државе и нестабилне банке.

"Ово је добра вест за Европу. Ступање на снагу овог фонда показује нашу заједничку спремност да еврозона савлада препреке које су пред нама", каже председник Еврогрупе Жан Клод Јункер.

Европски стабилзациони механизам на тржишту капитала продаваће обвезнице и добијеним новцем помагаће онима којима затреба. На располагању им је 500 милијарди евра. Осталих 200 су гаранција улагачима да је новац добро уложен. Политичари су оптимисти, аналитичари скептични.

"То није начин да се реше све недаће еврозоне, али добро је да фонд постоји. Прва која би могла да затражи помоћ, јесте Шпанија", сматра берзански аналитичар Роберт Халвер.

Шта даље, питају се министри финансија еврозоне који анализирају, пре свега предлог буџета Грчке и прелиминарни извештај Тројке.

Поруке им са улице Атине шаљу незадовољни грађани, чланови синдиката приватног и јавног сектора. Незадовољни су и пензионери који су у знак протеста запалили заставу Европске уније.

Грци у бесу чекају и немачку канцеларку која у уторак долази у прву посету од избијања дужничке кризе. У Меркеловој виде главног кривца за драконске мере штедење. Чекају је и до сада невиђене мере безбедности, на улицама ће бити седам хиљада полицајаца којима је недавно смањена плата.