Тешки дани за јапанску индустрију

Електронска индустрија, вишедеценијски замајац технолошког и економског развоја Јапана и светски лидер у иновацијама, налази се у великој кризи. Јапански електронски гиганти "Шарп", "Панасоник", "Сони" и "НЕЦ" последњих месеци објавили планове о драстичном отпуштању радника.

Узроци кризе су прејаки јен, растућа конкурентност јужнокорејских и тајванских произвођача и смањена потражња у Европи.

Јапанска електронска индустрија са таквим реномираним именима као што су "Сони", "Панасоник", "Тошиба" или "Шарп" већ деценијама је стуб технолошког и економског развоја ове далекоисточне земље, светски лидер у иновацијама и уз аутомобилску индустрију, најпрепознатљивија грана јапанске привреде у свету.

Времена се, међутим, мењају и јапанске компаније попут "Сонија" које су се од седамдесетих година на овамо чиниле недостижним по иновацијама и обиму пословања, и неприкосновеним када је квалитет у питању, сада су присиљене да масовно отпуштају раднике, затварају фабрике и спајају се са страним фирмама не би ли преживеле.

Произвођач са седиштем у десетомилионском граду Осаки "Шарп" објавио је ове недеље да планира да пензионише и отпусти 5.000 радника, што је око 10 одсто његове укупне радне снаге. Фасцинантан али и узнемиравајућ је податак да је то прво смањење радне снаге у овој компанији још од далеке 1950. године.

Шарп је ове године само у тромесечју април-јун забележио губитак од око 1,5 милијарди евра, док је губитак за целу претходну фискалну годину, која се у Јапану завршила 31. марта ове календарске године, износио 3,5 милијарде евра.

У овом тренутку вредност деоница ове компаније налази се на најмањем нивоу у протеклих 38 година.

Такође базиран у Осаки је и велики произвођач телевизора, компјутера и музичких уређаја "Панасоник", који је у фискалној 2011. години отпустио чак 36.000 радника и сада планира реструктуирање својег административног седишта где ће, премештањем запослених и раним пензионисањем, број радника са садашњих 7.000 бити сведен на само 150. Ова фирма, која сада броји укупно 330.000 радника, фискалну 2011. завршила је са губитком од преко 7 милијарди евра.

И вишедеценијски лидер светске електронске индустрије "Сони", који у последњих неколико година пролази кроз најтеже тренутке од свог оснивања, забележио је у претходном тромесечју губитак од око 300 милиона евра. "Сони" се већ четири године заредом налази у губицима и фискалну 2011. годину завршио је са минусом од око 4,2 милијарде евра. Ова корпорација је у априлу објавила план за отпуштање 10,000 радника и велико преструктруирање производње које ће коштати око милијарду долара.

Вредност деоница "Сонија" током ове године пала је за 30% и налази се на најнижим нивоима у историји. Ова компанија у целини је вредела 120 милијарди долара у 2000. години, али се данас процењује на свега 12 милијарди.

На листи познатих електронских губитника у прошлом тромесечју нашли су се и "Тошиба" са минусом од око 170 милиона евра и "НЕЦ", који је почетком године најавио отпуштање 10.000 радника широм света, са губитком од 250 милиона евра.

Такође, јапански произвођач микрочипова "Ренесас" у мају је објавио отпуштање 6.000 радника и затражио финансијску помоћ од деоничара због губитка од око пола милијарде евра у 2011. фискалној години.

Узроци пада

Највећи узрок оваквих лоших резултата у пословању јапанске електронске индустрије је изузетно високи јен који знатно поскупљује јапанске производе у иностранству. Јапанска валута се скоро читаву деценију кретала на нивоима од око 110 до 140 јена за амерички долар и 120 до 170 јена за евро, али у последње две године бележи незаустављив раст, па сада један долар вреди само око 78, а евро око 95 јена.

Гледано по секторима пословања, највећи узрочник губитака у пословању јапанских електронских произвођача су слаби резултати у продаји телевизора.

У овој области влада огромна домаћа и међународна конкуренција, па је последњих година у току прави рат цена, при чему се најсавременији скупи телевизори широких екрана готово дају у бесцење.

Уређаји који су у Јапану пре четири и по година ступили на тржиште по цени од око 3.000 долара сада се потрошачима дају и за само 500, не да би се остварио профит, већ да би се, и по цену губитака, у одређеној мери задржала присутност на тржишту и спречио прелазак купаца у туђе продавнице, нарочито оне јужнокорејских и тајванских произвођача.

Највећи ударац јапанским предузећима која су уложила милијарде долара у развој ЛЦД и плазма екрана задају јужнокорејски гиганти "Самсунг" и "ЛГ", који су им се приближили по квалитету, а конкурентнији су када су у питању цене.

Муке јапанских произвођача продубљује и тешка економска ситуација у Европи, где је осетно опала потражња за јапанским компјутерима, фотоапаратима и музичким уређајима.

Поред смањења радне снаге и рационализације у производном процесу, јапанске електронске фирме спас траже и у повезивању са страним предузећима, углавном тајванским.

"Шарп" је током пролећа затражио финансијску ињекцију од две милијарде евра од тајванске групе "Фокскон" у чијем саставу се налазе фабрике које за потребе "Епла" у источној Азији производе "ај фон".

Са друге стране, "Сони" се определио за технолошко повезивање са тајванским произвођачем "АУО" у области развоја и производње нове генерације дисплеја од течног кристала, као и за повезивање са кинеским произвођачем кућних уређаја "Хајсенсом," ради смањивања трошкова производње телевизора и проширивања продајне мреже у Кини.