(Не)потребни фискални намети

У Србији има 370 непореских давања која плаћају привредници, а при том за њих 179 не добија никакво право, услугу нити добро. Због тога привредници од нове владе траже доношење посебног закона којим би се уредила та област.

Привредници траже и укидање праксе да се нека услуга или добро наплаћује истовремено као порез, такса и накнада и захтевају да се део тих давања преведе у пореску обавезу.

Прошле године за само 77 непореских накнада трезор је наплатио око 730 милиона евра. Када тај износ поделимо са бројем запослених долазимо до закључка да је сваки запослени оптерећен са најмање 570 евра намета.

"Што приобаље, што акваторијум, издвајамо око 20 хиљада евра годишње за те таксе, што је за наше предузеће врло оптерећујуће. Када би ти намети били мањи, могли бисмо запослимо још људи и да уложимо у производњу", каже Борислав Ћосић из бродоградилишта "Бродико".

И угоститељи се жале на бројне таксе, као што је, на пример, такса за коришћење летње баште која се плаћа по квадратном метру.

"Потпуно бесмислена такса, која је већа од прихода и пореза заједно. Висина таксе у екстра зони је чак хиљаду и по динара, а ми тренутно не можемо да плаћамо ни закуп који је свега хиљаду динара", истиче угоститељ Стеван Родић.

У Унији послодаваца тврде да су непорески трошкови превисоки, посебно за новоотворене фирме.

"Њему дође неких преко 40 такси дажбина да плати. И људи најчешће после годину, годину и по дана затворе фирме, јер то што треба да плате је вишеструко веће од оног што могу да зараде", објашњава Драгољуб Рајић из Уније послодаваца.

Највише такса привредници плаћају агенцијама и управама, а оне не иду у буџет већ служе финансирању тих установа. У Националној алијанси за локални економски развој кажу да сви приходи од такса треба да уђу у буџет и да се мора повећати ефикасност наплате пореза.

"Постојећи проблеми могли би много боље да се реше, а не да иду науштрб привреде сталним измишљањем неких нових накнада, које онда замењују, у ствари, или лошу наплату пореза и других накнада или представљају класично пуњење буџета", сматра програмски директор "НАЛЕД-а" Милан Симић.

Из експозеа премијера и ресорних министара већ је исказана спремност да се проблеми привредника систематски решавају и да ће један од приоритета Владе бити побољшање услова пословања.