Словенија у реду за помоћ?

После Грчке, Ирске, Португала, Шпаније и Кипра, и Словенија би могла да затражи финансијску инјекцију од око три и по милијарде евра од Брисела и то за банкарски сектор, односно за стабилност Нове љубљанске банке и још две банке.

Министар финансија Словеније Јанез Шуштерчић каже да у овом тренутку Словенији и словеначким банкама није потребна помоћ Брисела јер Љубљана проблеме може да реши сопственим средствима.

"Међутим, имајући у виду целокупну ситуацију, односно уколико се појаве нови ризици, онда ту могућност не треба искључити за наредну годину", истиче Шуштерчић.

Аналитичари, међутим, нису уверени да ће банке у Словенији успети саме да се изборе са растом ризичних кредита.

Потпредседник Европског пословног савета подунавских земаља Владимир Круљ каже да у овом тренутку постоје четири милијарде евра ризичних пласмана словеначких банака. То су они кредити за које није сигурно да ће уопште бити враћени. "То је осам одсто у односу на укупне билансе и то је ниво када се Шпанија обратила за помоћ Бриселу", наводи Круљ.

Као други разлог за финансијску помоћ наводи се опште присутна бољка - раст јавног дуга. У региону, по учешћу јавног дуга у бруто домаћем производу Словенија је на трећем месту.

Прва је Србија, где је учешће јавног дуга у БДП-у 51,1 одсто, у Црној Гори је 48,1 одсто, у Словенији 47,4 одсто, Хрватској 43,9 одсто и у Македонији 32,7 одсто.

Председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин каже да ће Словенија, да би сервисирала своје обавезе и закрпила буџетске рупе, морати да затражи помоћ од међународних финансијских институција. Међутим, случај Словеније је, како наводи и аларм за Србију, јер ми немамо привредни раст који би нам омогућио да се више задужимо.

Словенци, пак, верују да ће нове владине мере базиране на штедњи довести до привредног опоравка.

Амбасадор Словеније у Србији Франц Бут каже да ће са новим инвестицијама доћи до већег економског раста. Бут додаје да би то било добро и за Србију, јер доста словеначких предузећа ради у нашој земљи.

И уколико добију новац од Брисела, аналитичари кажу да ће Влада у Љубљани бити на тесту како ће га употребити и колико ће покренути привреду. А то се тиче и Србије јер је код нас завршила свака трећа словеначка инвестиција.