Г20: Раст, а не штедња

На самиту Групе двадесет најразвијенијих земаља света, у мексичком летовалишту Лос Кабос, светски лидери и Међународни монетарни фонд позивали су Европу да уради све што је потребно како би се превладала дужничка криза у еврозони.

ММФ je добио обећања да ће његов фонд за заштиту од будућих криза бити увећан на 456 милијарди долара.

Нове економске силе обећавају позамашна средства од 95 милијарди долара свежег новца, а само Кина даје више од половине.

"Ту смо да разговарамо о дужничкој кризи на конструктиван и кооперативан начин. Треба охрабрити и подржати напоре Европе да реши кризу и пошаље позитиван сигнал тржиштима", рекао је председник Кине Ху Ђинтао.

Руски председник Владимир Путин позива на увођење нових трговинских прописа, који ће кризом погођеним земљама, попут те земље, омогућити да подигну заштитне трговинске баријере како би сачувале радна места.

Меркелова верна "тврдом курсу"

Немачка канцеларка Ангела Меркел акценат ставља на финансијску одговорност. Како каже, није спремна да одустане од тврдог става да само мере штедње дају резултате.

"Сваки континент мораће да дâ свој допринос, а посебно ми Европљани. Не можемо правити компромис око мера реформи које смо уговорили", сматра Меркелова.

У декларацији коју би учесници скупа требало да усвоје, приоритети су борба против економске кризе, стварање нових радних места, раст економија, а не штедња.

Француска и Америка залажу се за подстицање привредног раста.

Према речима председника САД Барака Обаме, свет је забринут због успореног привредног раста и сва пажња усмерена је на Европу.

"Време је да се удружимо како бисмо стабилизовали светски финансијски систем, избегли протекционизам и поспешили привредни раст и запошљавање", истиче Обама.

У Бриселу оцењују да кредибилитет Европе није доведен у питање. Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо љут је због прекора да Европљани споро реагују, и да нису у стању да савладају кризу.

"Искрено, нисмо дошли овде да слушамо лекције о демократији или начинима како да управљамо економијом. Уосталом, цела финансијска криза није потекла из Европе, већ из Северне Америке. Наш финансијски сектор је заражен", оцењује Барозо.

Умеренији је био председник Европског савета Херман ван Ромпеј, коме не мањка оптимизам да ће Европљани савладати кризу.

Ромпеј од Самита очекује да ће подржати привредни раст, отварање радних места и мере за стабилност светске привреде.