Гиљотина прописа на поправном

За пријаву породиљског боловања потребно је 86 папира, од којих је 80 вишак. То привреду годишње кошта 690 милиона динара. За тај новац могло би да се запосли 1.200 људи, који би годину дана примали просечну плату у Србији, показало је истраживање НАЛЕД-а са којим је РТС покренуо националну медијску кампању „Питајте када".

Србија је једна од последњих земаља у којој грађани прикупљају папире од једног државног органа и носе га другом, каже Душан Васиљевић, шеф тима за регулаторну реформу Ју-Ес Ејда. У развијеним земљама државни органи сами једни другима достављају потребна документа.

Васиљевић објашњава да у Србији постоји и 371 парафискални намет. Реч је о таксама и накнадама које привреда плаћа, и то без потребе. За само 77 њих годишње се издваја 730 милиона евра. Проблем је што тај новац не иде у буџет, па је за многе накнаде и таксе тешко утврдити и ко их је наплатио и у ком износу.

Гиљотина прописа не би био велики губитак за јавни сектор, сматра Васиљевић. Постоје институције које само оптерећују тај сектор, а нису профитабилне.

Са тим се слаже и Владимир Чупић, председник Управног одбора НАЛЕД-а. Објашњава да компликоване процедуре више одговарају администрацији него грађанима и привреди. Њих спроводе агенције и директорати који морају да се финансирају, иако се од њих не добија баш ништа. Привреда такав систем више не може да поднесе.

"Шума прописа и те како компликује пословни амбијент", каже Чупић, "а то је оно што инвеститори гледају када доносе одлуку да ли ће и где да улажу новац. Није само порески систем оно што их занима.

Разлог због којег гиљотина прописа није спроведена онако како је била планирана јесте и снажан отпор администрације према том пројекту. Чак и када је влада била вољна да то учини, објашњава Чупић.

Да Србија заостаје за развијеним земљама показује и чињеница да грађани у тим земљама не морају да прикупљају папире на бројним шалтерима. Све могу да заврше електронски, једноставним укуцавањем матичног броја, каже Мирослав Милетић, генерални директор концерна "Бамби". Конфор је још већи, јер то могу да ураде од куће.

Милетић објашњава да мала и средња предузећа највише указују на непотребне процедуре и прописе. Сматра да без озбиљне реформе јавног сектора неће бити ни озбиљне гиљотине прописа.

Гости у студију сложили су се да је за то потребна не само политичка воља, него и политичка упорност. Јер, како су објаснили, није довољно само донети неки закон, већ га треба и примењивати у пракси. То значи и доношење свих потребних подзаконских аката. Од нове владе очекују да заиста спроведе гиљотину прописа. Онако како то траже и привреда и грађани.